Zloješan

- Сине, ајде да ти баба смота још 2-3 палачинке, само си 5 појео.
- Али, баба, нисам гладан.
- Јууууу, како ниси гладан, погле какав си к'о притка за боранију!
- Ама не могу, баба. Супа, подварак, палачинке, нема где да ми стане.
- Е, вечито си слабо јео, одувек си био злојешан, то те мајка напустила. Ниси ти моје дете, не би ти такав био.
______________________________________________________________
- Били Мића и ја синоћ код Пеце у печењари. Седнемо ми, конобар на пита шта ћемо, ја наручих два кила прасетине, реш печена, три дана да је једеш, не можеш да се наједеш, бокалче црног, чинију рена да заљутим оно печење. Пита конобар Мићу шта ће, он му каже да му донесе 300 грама јагњетине, ал' само кртину без костију и чашу црног. Гледам га ја, гледа га конобар, срамота њега, срамота мене, ја да спречим бруку, кажем конобару да донесе кило јагњетине и још једно бокалче црног. Мића се побуни, каже много је то за њега, ја га шутирам испод стола, кажем му да не брине око плаћања, да ћу ја да частим. Донесе нама конобар, кренемо ми да једемо, Мића мрљави, ни пола од оног печења није појео, попио пола чаше вина. Ја после узех ону јагњетину и вино што му остало, гре'ота да се баци. Јагњетимна мека к'о душа, а вино Пецино домаће, увек само мене и моје друштво доноси. Јеботе, идем стално код човека, са сваким са ким сам иш'о, ниједан није устајао, а да није појео макар кило печења. Обрука ме овај синоћ, нећу с њим у кафану више никад.
- Вала Мића је вечито био злојешан.