Vekovi razvoja raznih aspekata života doveli su nas do današnjeg haosa koji vlada. Gde postoji ogromna ponuda, širok spektar razonode gde se čovek oseća kao da je švedski sto ispred njega i baca se na sve strane, od svega uzima po malo. Kako hrana koju konzumiramo određuje naše zdravstveno stanje tako i sve ono što pustimo u mozak i čime okupiramo misli nam se kalemi na karakter. Kao da smo jedna stabljika koja može izrasti do nebesa i usput nam se nakači gomila parazita na stablo i usled toga stablo se krivi, težinom pada na zemlju i tu ostaje.
To je posledica kada dopustimo da nas sve ometa.
To i ne bi bilo tako opasno da ne živimo u vremenu gde je privatnost otišla u istorijsle udžbenike i gde sistem hiper kapitalizma, koji čoveka vidi kao masu za ceđenje para, proizvodi gomilu reklama, gomilu kratkih fraza. To je osmišljeno i proučeno, da ljudima dopru do nesvesnog, da dobiju uticaj na volju mase. Da ih nonšalantno navedu da kupe njihov proizvod koji im u većini slučajeva nije potreban.
To je postala zloupotreba čoveka radi profita, gde se gube sve vrednosti, gubi se empatija, ljudskost, sve se čini zbog novca, motiv života tih ljudi postaje novac. U očima gubi im se dubina, postaju prazne, kao da ih je duša napustila i ostavila telo da alavo hrli najnižim porivima i vrednostima.
Na žalost živimo u periodu kada sve to cveta, gde nas na svakom koraku truju reklamama, zaostalim frazama i gde masa ne razmišljajući van sistemski ustanovljenog okvira gubi svest gde živi, ko joj je prirodni neprijatelj i postaje lak plen surovog sistema.
Štite medvede, kurjake, orlove, majmune, mungose, samo poštenog čoveka keca kako ko stigne.
