
Појава када хоћемо да увеличамо неку особу, али речима типа да је он толико познат да би се требало знати шта је био.
Пример 1:
- Е онај лик, што игра добро фудбал, опасан је, шта је он био пре него што је почео с' нама да излази?
-К'о Ђуки?
-Да, он...
-Па зна се шта је био, чуј њега...(сви у друштву се иронично смеју)...
Пример 2:
- Онај затвореник комшија, што се вратио малопре из затвора, не познајем га, је л' опасан?
- Ууу, ма јок... Разбио излог продавнице, покрао цео маркет, ништа више...
- Јууу, има и горе... Није то нека велика штета...
- Ма није човече, није само то... Него се зна шта је био... Да те не плашим сад... Није за причу!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.