
Реченица коју смо као деца стално слушали од својих родитеља када би ми невољно то што би нам рекли морали да урадимо.
Идемо рано ујутру у школу, да учимо, радимо домаћи, идемо код зубара, лекара, у продавницу по хлеб, млеко и јогурт, на село код бабе и деде, поједемо све у тањиру што нам је остало од хране, вратимо се кући из провода до 12 сати, спремимо собу, одржавамо наше кућне љубимце, извинемо некоме само зато што је старији или у роду са тобом, отпратиш сестру/брата до негде зато што је сувише мали/ла да иде сам/а.
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.