
Реченица коју смо као деца стално слушали од својих родитеља када би ми невољно то што би нам рекли морали да урадимо.
Идемо рано ујутру у школу, да учимо, радимо домаћи, идемо код зубара, лекара, у продавницу по хлеб, млеко и јогурт, на село код бабе и деде, поједемо све у тањиру што нам је остало од хране, вратимо се кући из провода до 12 сати, спремимо собу, одржавамо наше кућне љубимце, извинемо некоме само зато што је старији или у роду са тобом, отпратиш сестру/брата до негде зато што је сувише мали/ла да иде сам/а.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.