Потврдна реч која може ићи у формулацији ''знам то'', која је осуђена на битисање и егзистенцију у свакодневном изговору ''квази свезналица'', који те доводе до зачуђености и ребуса, када већ све зна, зашто му се све своди на једну реч, без расправе. Можеш причати о теорији Великог праска, Миланковићевим циклусима, поетици Канта, процесу оплодње, висини Саграде Фамилије, ма није битна тема, из уста просветљеног ће учестало излазити исти сажетак.
У почетку то је прихватљиво, а касније ствара такву врсту иритације и проверу да ли заиста патиш од комплекса ниже вредности или те неко гадно зајебава.
Sve to ne bi bilo ponižavajuće, da nije tako jednostavno, jer ta kratka formulacija stvara takav efekat odjeba da je to neopisivo.
А: Јуче брате читам нешто, је л' знаш да је Хемингвеј толико био луд и опседнут умирањем да је возио бицикл по ратишту и није погинуо, колики је он био фанатик?!
Б: Знам.
А: Знаш, па ти све знаш. А знаш ли да је Марс удаљен 1000000 светлосних година од Земље, а да је једном астронауту потребно пет дана да стигне до њега, а да му мотор шатла ради на сваких пола сата?
Б: Знам то.
А: Шта знаш који мој курац, то нема везе с' мозгом.
Б: Знам.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ja znam lika koji na svako pitanje u vidu: "Jesi čuo da...", "Jesi znao da...", "Jesi video..." odgovara potvrdno, a kad nastaviš u stilu: "Šta si video/si čuo/znaš on stane i ćuti ili kaže pa... ništa. Ume da iznervira, al lako navuci, u pičku materinu.
Inače defka odlična. +++
Može, može. +
Hvala momci.
Opravitelju ja ih znam nekoliko, to je fešta šta sve oni ''znaju''.