Izraz kojim se obraćamo ljudima koje poznajemo dovoljan niz godina da bi stekli neki uvid u naše difolt ponašanje, kojima ne moramo da objašnjavamo svaki debilizam koji smo uradili. Ujedno, izraz kojim se nekim drugim, manje poznatim osobama, pravdamo za neke debilizme kojih se i sami stidimo, sve vreme igrajući na kartu "ma daj, zar me tako malo poznaješ?" bacajući ih na svršen čin shvatanja našeg ponašanja i pravdanja istog. Šta ti je psihologija.
- 'Oćeš u grad večeras?
- Ne znam, trebalo bi.
- A što ne bi išla?
- Ma ja uvek tako, dajem sebi lufta da se predomislim, jer ako kažem da hoću, neću da ispalim - onda dolazim sigurno. Tako da je bolje da kažem "možda" da ne budem ispala. Jer ako ispališ jednom, ceo život si ispala, ovako bolje da budeš nesiguran. Ma znaš ti mene, imam ja neke bubice.
- Da...------------------------------------------------------------------
- Oho, kolega, čujem da je sinoć na kompansijkoj žurci bilo nekih bahanalija, a? (podrugljiv kez)
- Vidim pročulo se...
- Pa kako! Šef sektora za međuljudske odnose, pa još žensko, pa još ušla u pedesetu ooooo, pa nije to mala stvar za mladića poput tebe! ("gde si babojebac" kez)
- E, uvek sam imao afiniteta prema starijim ženama, naročito kad sam pijan. Tad baš gajim duboku želju da ostvarim međuljudski odnos sa nekom dobrodržećom milfačom, pa čak i ako ima par godina više. Znaš ti mene kolega, oduvek sam takav.
- Pa, da... Istina mogu ti reći. Sad kad porazmislim, ništa čudno u svemu tome. Jebote kakvo nam je selo ova firma, sve se odmah sazna i svi bi da te podjebavaju, a ne poznaju te.
