Sledbenici i poštovaoci kulta prerano i nasilno nam upokojenog premijera Zorana Đinđića.
Kako ne bi bili suviše različiti od ostalih grupacija u zemlji i oni su uspeli da se podele u tri međusobno netrpeljive skupine, to jest, narkomane, lopuže i lažove, koje tokom godine, svaka na svoj način, pokušavaju da dokažu da su na putu koji je jednom davno Zoran zacrtao.
Za razliku od klasičnog prinošenja žrtava koje uglavnom praktikuju sve cenjenije sekte u svetu, Zoranovi svedoci svake godine, malo pre dolaska proleća, održavaju Đinđićijadu, gde se takmiče u besedništvu, demokratizaciji društva, pljuvanju druge dve grupacije i dobacivanju Đinđićevom udovicom Ružicom, nogama, bez da padne na zemlju.
Naravno, neprosvetljena skupina ljudi, tačnije svi ostali građani Srbije, gledajući ljude koji svojataju Zorana, samo zamišljaju Zorana kao neki ventilator, jer ako je prevrtanje u grobu stvarno moguće, onda Zoran već godinama ne prestaje to da radi.
- Dobar dan izvolite.
- Dobar dan. Mi smo iz Demokratske Stranke i hteli bi da porazgovaramo malo sa vama.
- O čemu?
- Bliži se 12. mart, žalostan dan za Srbiju, kada je pao jedan od najvećih...
- A-ha, Zoranovi svedoci. Ma uđite samo. Od viška glava ne boli.
- Hvala vam. A od kakvog viška? Zašto zaključavate vrata gospodine, to nije potrebno?
- Tišina! Ček da vidim, Jehovini svedoci su u podrumu, Kirbijevi svedoci čiste dnevnu sobu, gde sada vas da strpam? DŽONATANE!
- Reci matori.
- Vodi ove Đinđićeve svedoke gore na tavan.
- Čiji su?
- Žućkovi.
- Ohoho, moramo sa vama da popričamo nešto vezano za most i poljske autobuse. Izvolite ovuda.
