Zovite Grinpis

Uđe ti na gajbu ulješura, u sportskim sandalama sa vazdušnim đonom koje je kupila kada je prodala Plejstejšn keca i od tada ih ne skida. U stvari, skida ih čim se ukaže prilika, odmah pošto spazi kauč i izvali se na njega. Kako je koji krasni uopšte uspela da izađe iz svog prirodnog staništa, često ostaje misterija dostojna identiteta onog lika što je stao ispred kolone tenkova na Tjenanmenu ili onog jednog tajnog začina u Kentaki čikin pohu. Verovatno ju je izmamilo obećanje da će biti već nekakvog meraklijisanja – buksnica pa pica pa multiplejer ili pljeskavica pa buksnica pa baljezganje do dva ujutru. To vole ulješure, to im je plankton. Ali, šta ćeš sad sa ulješurom na kauču? Jebiga drugar ti je, a i gotivna ti je, kitovi su baje, treba porasti toliko, ne može to svako. Ali ipak je kit jebeni, ako ga pustiš da ostane tu prvo će da pojede sve oko sebe i kauč, a onda će da počne da zdiba, jer vodu nije video ko zna od kad, a četkicu za zube nikad. I tako ostaje samo jedno rešenje.