Fraza koja se koristi za vrijeme jela, a izgovara je najveća izjelica za stolom.
Obično ostane koji komad na kraju, najčešće komad mesa jer za to se isplati borit; i ti da ne ispadneš krme koristiš eufemizam žrtvovanje kako bi prikrio svoju proždrljivost, a usto impliciraš da se ne baca hrana jer je tobože dosta gladnih u svijetu o kojima ti vodiš računa.
Mrki: Medo, kralj si roštilja.
Ubia sam se ko stoka.
Milano: Još se nalili s vinjakom.
Ostale su još 2 bržole.
Nema one nemani od pasa, a grijeh je bacit.
Šta misliš hoće li se naš mučenik žrtvovat?
Medo: A di neće, sta je pokraj mene cilo vrime dok sam gradelava i gleda ko gladna uš.
Je li tako, Frančesko?
Frančesko: A šta ću kad se moram žrtvovat.
Medo: Nisam ni sumnja.
Trpaš ga ti, a ne vadiš.
Cili fit; ja da toliko jedem zvali bi me Moby Dick, a ne Medo.
