Modus operandi u koji upadaju neke ribe, a sve u stilu "e baš tebi ne dam pičke makar ti lek za rak bila". Zulumćarka može svaka da postane i to iz čista mira, onako došlo im da neće pa sve i da međ' nogama Amazon ističe.
Razlog verovatno ne postoji, možda je to sindrom poštenja koji se iznenada pojavljuje i sjebava vam radnju, možda su se baš u tom trenutku setile staramajke kako ih kori jer ih svako veče drugi đuvegija dovozi kući. Svejedno kada ona uđe u zulumćarka mod nećeš' jebat pa makar bio mutant između Bred Pit i Antonio Banderasa sa đokom Ron Džeremija.
Nisi ga metnuo otkako si zadnji put dobio na kladži petnaest hiljada pa si sebe častio rasnom moldavkom, kad vidiš žensko dlanovi ti se znoje a pritisak diže. Jebo bi ružne, debele a možda i babe.
Na lokalnoj žurci pikiraš Cicu, ružnjikava je, ima deset kila viška i sluša Grand ali je izbacila sise na gotovs i pouzdano znaš da je radodajka. Krneš tri vinjaka i nekako uspeš da je smuvaš, voziš poluraspadnutim jugom u obližnju šumicu i očajnički spopadaš, misliš blickrig je najbolja stvar.- Stani, stani, STANI! Pa ja nisam zato došla ovde sa tobom.
- Pa kako maco, Cico a zašto? (počinješ da budeš sladunjav jer se zavaravaš da još imaš neke šanse da muneš)
- Pa eto lepo, nije mi do toga, hoću da pričamo. Znaš i ja imam osećanja.
U tom trenutku crna spoznaja te preplavljuje i svestan si da nećeš jebati.
- Pa što lepo ne kažeš da hoćeš da pričamo, hajdemo onda u kafić kao ljudi. Ajd izađi samo čas da mi pokažeš da izađem unazad, ne vidim baš najbolje. I zatvori vrata dušo, da vidim retrovizor.
Silinom od 45 konja potpisuješ ćelave gume iz 91', kad si malo odmakao otvaraš prozor.
- Put kući peške pička ti materina! Zulumćarko nijedna, pu kurobeštijčino!
