Zulumćarka

Nisi ga metnuo otkako si zadnji put dobio na kladži petnaest hiljada pa si sebe častio rasnom moldavkom, kad vidiš žensko dlanovi ti se znoje a pritisak diže. Jebo bi ružne, debele a možda i babe.
Na lokalnoj žurci pikiraš Cicu, ružnjikava je, ima deset kila viška i sluša Grand ali je izbacila sise na gotovs i pouzdano znaš da je radodajka. Krneš tri vinjaka i nekako uspeš da je smuvaš, voziš poluraspadnutim jugom u obližnju šumicu i očajnički spopadaš, misliš blickrig je najbolja stvar.

- Stani, stani, STANI! Pa ja nisam zato došla ovde sa tobom.

- Pa kako maco, Cico a zašto? (počinješ da budeš sladunjav jer se zavaravaš da još imaš neke šanse da muneš)

- Pa eto lepo, nije mi do toga, hoću da pričamo. Znaš i ja imam osećanja.

U tom trenutku crna spoznaja te preplavljuje i svestan si da nećeš jebati.

- Pa što lepo ne kažeš da hoćeš da pričamo, hajdemo onda u kafić kao ljudi. Ajd izađi samo čas da mi pokažeš da izađem unazad, ne vidim baš najbolje. I zatvori vrata dušo, da vidim retrovizor.

Silinom od 45 konja potpisuješ ćelave gume iz 91', kad si malo odmakao otvaraš prozor.

- Put kući peške pička ti materina! Zulumćarko nijedna, pu kurobeštijčino!