Zvanje oglasa

Burazeru, ostala mi za tebe još jedna 3310-ka, ma ko nova je, al moraš da mi javiš brzo dal ’oćeš ili nećeš, evo ljudi zovu, zovu.... ide fontele ko alva, ’de ćeš bolje za 20 evrića?! Jeste, ima srpski meni, punjač, baterija drži do deset dana, samo kad ne pričaš puno, eeeej al’ deset dana burazeru..., sive boje, malo izgreban, al’ ništa strašno. E jedino što mu je displej naprs’o malo sa leve strane pa se razliva ekran. Ma i koji će ti to, danas ionako samo debili ne znaju da kucaju poruke na slepo. Šta si rešio, da ti ostavim?

Jeeestee, kuca mi se okucila, mica moja mala, pufnice tri predivne oštenila, a ja ne znam šta ću sa njima, srce mi se cepa kad ih pogledam... dušice moje malene... I sad moram da ih dam nekome, nemam gde sa njima... Da da, tamno smeđa ženka labradora, sa pedigreom, otac takođe. A dečica? Dve ženkice i jedno muško, nisu vakcinisani. A jeste li vi ljubitelj životinja, jeste bili skoro u zoološkom vrtu? Jel imate vi nekog ljubimca? Znate, moja Loli nije baš druželjubiva sa mačkama, papagajima, pa ni kornjačama bogami, tako da verovatno ni njeni maleni neće biti. Lepote moje...

Brate, pazi kad imam sve bitne tekme Grobara od ’60-tih pa na ovamo, imam nešto i od reprezentacije, sve na DVD-u i VHS-u. Pazi brate, kad sam ’ladno uspeo da prebacim finale sa Realom ’66-te i neke derbije iz ’70-tih. E a imam i ono sa Kvins Park Rendžersom, ono kad smo ih tukli 4:0, kad im je Mance jeb’o kevu, to mora da se ima! Štaaa... a ti si Zvezdaš?! Pa koji kurac si me zvao onda?! I kad dođu teški dani, i kad dođe tuuugaaa... Ne, brate, nemam Zvezdu iz ’91-ve, gledaj to sranje na SOS-u kad puste Sećanja, ionako ga repriziraju svaki drugi dan, mamu im raspalu...!

Izvoli sine, kaži... Da, da skupljam albume sa fudbalerima još od Italije ’90, imam preko deset hiljada duplikata, a zamisli molim te, ne mogu da nađem Omerovića, baš sa tog prvenstva. Koliko ti godina imaš sine, sećaš li se Omerovića uopšte, našeg reprezentativnog golmana, stara Juga, SFR Jot? E za njega bih ti dao da popuniš sve tvoje albume, i snorkijevce, i Hi-mena ako si ih skupljao, ma desnu ruku bih ti dao!!! I za onog Laudrupa iz ’92-ge, kada njegovi Danci uzeše titulu umesto nas. Ja to prvenstvo slavim ko da smo ga mi osvojili, al’ eto, ne da mi se da nađem Laudrupa. Njegovog mlađeg burazera imam, jedno 5-6 duplikata, al’ starijeg ni za lek...

Aaa matori, nečeš da pogrešiš ako ga uzmeš! Čuv’o sam ga u garaži, radžena je generalka sad skoro, zamenio čelave gume, ma pazio sam ga ko dete rodženo, samo što mu nisam uveče prič’o priče za laku noč! Paz’ ovako, ima dve ipo kile kubika i stočetr’es konja i svaki češ da osetiš kad ga upregneš na drumu!!! Matori, šta da ti kažem kad sam ga izvez’o odavde do Beograda, pa do Niša, za tri sata džuture, tera ko zmaj matori! Ma devedes-treče godište, al’ ko da je dve’iljade-treče, malo više srče čorbe matori, al’ formula je formula! Ne bih ga ni ja prodav’o, nego mi se čerka udaje pa mi treba svaki dinar, razumeš matori? E na Subotičke table je, to ti nisam rek’o... Al’ ti ja, Mile Madžar, za njega garantujem da je čist, imam sve papire i saobračajnu...