Prepoznaćete ga lako bilo gde. Bliži je tridesetim no četrdesetim godinama, završio je perspektivan faks u roku pod strogom dirigentskom palicom oca, uglednog lokalnog profesora. Školovani pshiholozi i sociolozi ga opisuju kao društveno neprilagođenog, a ulični kao sjebanog u mozak, ispuštenog na glavu, boljedamujećalenakamenotresao, faktarda i slično.
Ona poznata srpska „da krava nosi gaće ... “ za njega ne važi, jer on ni kravu nije nikad video uživo. Hoda korakom pauna, visoko uzdignute brade uz pogled koji bludi nebeskim prostranstvom. Ne, nije on ponosan. Ojađen je, a jad se, kao i kašalj i siromaštvo, ne da sakriti. Shvativši da beše laž ono „samo ti, sinko, završi fakultet, biće pi-khm-khm-ke k’o salate“ bezuspešno pokušava da nađe odgovor na sva svoja pitanja na nekom višem, astralnom nivou. Neuspeh za neuspehom kod devojaka, vodi u sve dublju frustraciju. Upisuje i plesnu školu u nadi da će tamo konačno smuvati nešto, ali na žurkama i proslavama i dalje izgleda kao da su ga učili da pleše po onoj Šiljinoj metodi. Šale su mu nedotupavne, bajate, a sklon je da ih ponavlja do besvesti rukovodeći se onom „repetitio est mater stu(pi)diorum“.
Bavi se neobičnim hobijima među kojima prednjači nabavka teleskopa, za koji svi naivno misle da služi posmatranju zvezda te otuda i naziv – zvezdočatac.
Teta Milena: " ... Eto vidiš Zorane, svi završiše fakultet samo ti ostade da studiraš celu deceniju ... Jel' tako komšija, eto ti mu reci, ja se ubih pričajući mu "
Mile: "Teta Milena, a što vi uvek nađete da ga grdite za faks kad ja dođem ? Popustite malo s tom pričom ... Završiće on, jel tako Zoki ?"
Teta Milena: "Ma pričam ja njemu i kad si ti tu i kad nisi ..."
Mile: "A da vas pitam ja nešto, teta Milena ... Jel vaš Zoki lep momak ? Jel izlazi, jel ima devojku ?"
Teta Milena: "Pa, ono, jes lep, sunce majkino, a ima i neko devojče ... videla sam ih neki dan ..."
Mile: "Eto super, a sad ovako ... Da li bi ste ga menjali za onog Duleta ? Mislim, generacija su, a Dule je završio u roku sa sve suvom desetkom ..."
Teta Milena: "Onog zevzeka Jovanovog ? Onog zvezdočaca ? ... Juuuu, ne daj Bože, pu, pu, pu daleko bilo ... Pa on je i iz dupka ispadao. Ma, pomeri se s mesta ... Lepi moj Zoki, ljubi ga majka ..."
Mile (pobedonosno namiguje Zokiju): "Eto vidite ..."
