- Konrad - Nostromo
- Fokner - Avesalome
- Miljkovic - Sabrana dela
"Gubilište" Mirko Kovač
Koliko sam razumio, ovo je verzija anonimnog pisca. Prilično je zanimljiva. Hmmm...
Ne znam konta li se, ja citam sudsku praksu, dobrih fora ima
Bangkok 8. Dobar triler i poučan
Zlatna ulaznica za život svetski bestseler #1-Brendon Bušard
kako vam se čini gorenavedena?
dosta zanimljiva kliše drama, sa lakoćom se pročitra od strane nekoga ko nije papir dodirnuo godinama. tera na promenu. realno, objašnjava neke stvari knjiga i reporučujem je svima. možda se zapitate što ste govna i oslobodite se okova prošlosti i bacite pogled u budućnost i zaživite sadašnji život punim plućima da.
a možda i ne. do vas je. pročitajte.
Nešto neverovatno vam se desi između prve i poslednje strane. Nikada više necu gledati na život istim ocima. – K.C. Džordž
suza mi se spusti niz lice, džordže plaćeniče, puši kurac
Matematički principi univerzuma
Kaže: Ako pažljivo pogledamo i dovoljno razumijemo kako se stvari eksponencijalno komplikuju u matematičkom prelasku na SAMO jednu dimenziju više, sjetićemo se da mi, kao bića tri(četiri) dimenzije imamo poteškoće da misaono makar dohvatimo dio viših dimenzija. U matematici one postoje, mi tvrdimo da za nas ne postoje kad poričemo bilo koje postojanje koje ne možemo shvatiti.
веснам ти си једна веома паметна девојка. сада си ме овом причом заинтригирала, молим те напиши још нешто о тој теми, врло је занимљива
Preporučiću ti knjigu kad dodjem kući, sa više informacija.
јао немој књигу, никако да уклопим ове које сам већ набавио да читам са испитима и летовањем, густ распоред... да не причам што сам апсолутни лаик за математику. више сам за то да напишеш још нешто, не мораш сад да шириш причу него инстант
Ali ne citiram, nijesam u blizini knjige. Po sjećanju.
Matematička beskonačnost nije našla odgovarajuće i jednako zastupljeno mjesto u fizici našeg svijeta. To je uočljivo u analiziranju funkcija sa više od jedne promjenljive. (koje su nam najbliže, kao 3d plus vrijeme bićima) Beskonačnost, u matematičkom smislu, je jasno uočljiva i stoga bi slijedilo da na bar neki način bude takva i u fizici svijeta istih dimenzija. Medjutim, nije tako. Ili je naše poimanje matematičke beskonačnosti primijenjene na stvarnost pogrešno, što je vjerovatno i sučaj.
Uglavnom, želi da kaže da smo mi bića jedne od matematičkih beskonačnosti, u njoj živimo. A u njoj samoj ne postoje beskonačnosti i zato ih ne vidimo jasno. Moguće da misli na prostor-vrijeme.
Jako je lijepo i čini mi se uklopljeno ako imaš na umu analizu funkcija više promjenljivih. Mada, ja postavljam pitanje u kakvom su odnosu stvarnost i matematika i da li ovo može da važi po tome. To je problem. Stvarnost pa matematika ili matematika pa stvarnost.
Nešto neverovatno vam se desi između prve i poslednje strane. Nikada više necu gledati na život istim ocima
„У априлу 1941, ја сам из Београда отишао у Загреб. Рат против Југославије се завршио пре неколико дана, Слободна држава Хрватска је тек рођена, у Загребу је већ владао Анте Павелић са својим бандама усташа. Кад сам видео Анту Павелића први пут, оценио сам да је добар, да је основни елемент његовог карактера била људскост, једноставна и племенита, сачињена од стидљивости и хришћанске љубави према ближњем. Његов глас је био дубок, музикалан, веома пријатан. Причао је на италијанском, полако, са незнатним тосканским акцентом: причао ми је о Фиренци, Сијени, где је дуги низ година био у егзилу. А ја сам мислио, слушајући га, да је управо тај био терориста који је проузроковао убиство југословенског краља Александра, да је управо тај био човек коме је на терету убиство Бартуа. Анте Павелић ме је гледао са својим црним и продорним очима, и покрећући своје монструозне уши, говорио ми је: ‚Ја ћу владати мојим народом са добротом и праведношћу‘ Неколико месеци касније, на крају лета 1941, ја сам се враћао из Русије, уморан, болестан, после дугих месеци проведених у прашини и блату бескрајне равнице између Дњестра и Дњепра. Зауставио сам се у Букурешту да се одморим који дан. Напустио сам Букурешт, у Будимпешти сам се задржао само неколико сати и наставио сам за Загреб… Прошло је подуже времена од како нисам видео Анту Павелића. Када сам ушао у његов студио, приметио сам да је променио место намештаја. Док смо разговарали, ја сам посматрао корпу од врбовог прућа, постављену на његовом столу, на левој страни од Поглавника. Поклопац је био подигнут, видело се да је корпа била пуна морских плодова, тако су ми изгледали, рекао бих остриге, али извађене из љуштуре … ‚То су остриге из Далмације?’, упитао сам Поглавника. Анте Павелић је подигао поклопац корпе и показујући те морске плодове, ту љигаву и пихтијасту масу острига, рекао је, осмехујући се, са тим својим добрим и уморним осмехом. ‚То је поклон мојих верних усташа: двадесет килограма људских очију.’ “
(Из XIII поглавља Малапартеовог Kaputta)
Kaputt, treci put..Ni jednog coveka koji nije procitao ovo delo ne mogu da smatram ozbiljnim citaocem. Ako se neko od vas drzne da ga nabavi i procita, predlazem da krene krajem leta - pocetkom jeseni, dok jos ima sunca i vedrih dana. Izbegavajte periode ogoljene zime kada se dani skrate a stabla pred kucom snuzde i pretvore u tamne, kvrgave kosture nekadasnjeg drveca. Postoji realna opasnost da isecete vene ili napadnete ukucane teskim, tupim predmetima..
Kekec na vučjem tragu
Pročitao sam je tri puta Melkijades, jedna od mojih omiljenih knjiga, posebno zbog toga što je vezana za Drugi svetski rat u vezi kog me sve zanima, knjige, filmovi, dokumentarci.
Slushaj labokv