ja se slažem sa nekim delovima Penzionerovog komentara i sa nekim delovima Filantropofobovog komentara...najjače mi je to da je istorija "nauka".
Неко од нас двојице није схватио оног другог :)
Да пробам сликовито да објасним: критиковати Србе због тога што нису, као Швајцарци нпр., решили да убијају досаду банкарством, прављењем сатова и скупљањем нечијих златних зуба, је као да, кад наиђеш на улици на чопор људи који млате другог човека, и овај покушава да се брани, а ти узмеш њега да нападаш зато што користи насиље. Да кажеш да је глуп зато што није одмах побегао, па и да разумем, али овако...
А шта је ту тако чудно? Зар је кроз историју држава Србија обраћала пажњу за велике људе који гинули за њу. Историја је пуна таквих примера, Живојин Мишић, Милунка Савић, Драгутин Гавриловић, познати као хероји, јунаци, умрли у највећој беди и немаштини.
Милунка Савић, једина је жена у свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом, вишестуко рањавана у првом светском рату, након Првог светског рата, занемарена и од свих напуштена, пензију је, радећи 20 година као помоћно особље, стекла у Државној хипотекарној банци. За време Другог светског рата 10 месеци је заточена у логору Бањица. Посебно променом политике са доласком Тита пада опет у заборав, тада се она дефинитивно сматра за непожељну особу у својој сопственој земљи и бива приморана да живи живот преживљавајући као чистачица. Због притужби грађана и једног новинског текста који је узбуркао јавност, град се смиловао и доделио јој мали стан у коме је живела до своје смрти 1973.
Шта после овога рећи, и некоме чудно што власт не води рачуна о војницима, човече живимо у држави у којој има преко 500 000 особа са инвалидитетом, а када псу неко одсече ноге, читава држава се дигне на акцију и скупи 20 000 евра за пластичне ноге. Сад да видим Милу, јебено бих је рашчеречио. Поента је да држави, војници служе као топовска ђулад, стока. Иди, ратуј, изгуби ногу, врати се и умри као пас.
Comatose
"Сад да видим Милу, јебено бих је рашчеречио. Поента је да нама војници служе као топовска ђулад, стока. Иди, ратуј, изгуби ногу, врати се и умри као пас."
Objasnio si sve Comatose . Ovo je realno.
Historia magistra vitae est. Не дирај ми у струку. лоло :)
војници, ту су када су свима преко потребни, када одраде свој посао после ко их јебе. битно да је министар обезбедио нову опрему, џипове и сијасет других ствари. а убогаљени глинени голубови просе. на самом рубу егзистенције.
dobro jutro amerigo vespuči
dakle tačno, kao i svim drugim državama sveta. nismo izuzetak, ali s obzirom da su neke od njih bogatije, onda one porodicama žrtava ažurnije dostave ključeve od stanova (moguće sa većom kvadraturom), uz sve standardne izraze zahvalnosti porodici što je iznedrila takvog junaka, nažalost upokojenog ili ne do bog osakaćenog. ukoliko je osakaćen, on onda ima privilegiju da lično uživa u svojoj egzotičnoj slavi heroja bez prstiju, uveta, noge ili čega već, da prepričava mlađanim naraštajima ratne priče i da u njima neguje kult šikljanja krvi za parče svoje zemlje, da se baškari u stanu koji je dobio od otadžbine i uživa u invalidskoj penziji. sve ovo naravski u bogatijim državama, ovde je taj ritual odavanja počasti istranžiranom mesu nešto skromniji, a istranžirano meso po pravilu nezadovoljno ukoliko već nema prvilegiju da trune u grobu. porodice naravski ogorčene a sugrađani saučestvuju suzama i kletvama nezahvalnoj otadžbini našoj
u spomen na neka srećnija vremena
Добро, симпатично је ово, ако ништа друго. Довољно је само да јако желиш да и сви други људи овако мисле и немаш бриге :)
http://www.youtube.com/watch?v=Nt2_sPmwEuw
Миссим, да ме не схватиш погрешно, супер је то став, у савршеном свету. Једино се мало не слажем са оним изједначавањем свих војника. Превише је симплифистички, да се тако власинбарски изразим. Имамо злочин и два починиоца, а нигде жртве.
Kol'ko vas Branislav tovari na ovoj temi.
http://www.gizie.com/wp-content/uploads/2011/12/Please-dont-feed-the-trolls.jpg
тај став пацифизам утопија, хипик, водите љубав а не рат. то је за једно 50 векова. докле год земља има суверенитет. такав став се граничи са лудилом. и ако се тај суверенитет угрози, у већем броју случајева се ратује. а тада узима пушку и старо и младо, и тада се рађају јунаци.
Србија се односи одвратно према бившим војницима јер је схватила њихову подлу игру. Наиме: нема официра ни војника који иде у рат а да су му при томе љубав према отаџбини, држави и народу ИСПРЕД себичне љубави према своме дупету и породици. Не воле државу и и народ онако...искрено. Војници, дакле, ратују за себе и своју породицу и за њу чувају главнину љубави, а отаџбини, народу и држави шта остане. Немогућност да се дезертира, проглашена је херојским избором служења отаџбини. Себичност се камуфлирала борбом за општу ствар. Е неш колега! држава је ово схватила а народ још и прије државе, јер је народ мудар. Тако да се према војницима и официрима који су дио општег појма, и неке нејасне масе сви односе с поштовањем. Међутим, појединачни војник или официр плаћају данак својој дволичности.
Па и не нервира нас то што прича него што покушава да тролује.
pa misssim jbt dal treba da nacrtam da govorim pacifizmu kao o utopiji, principu i ličnom stavu, da stoga nemam nikakvu ideju da ga promovišem na opštem planu
a stavljanje vojnika u isti koš je ocena smisla njihovog poziva, koju sam čak spreman da branim na optem planu nezavisno od pacifizma. ali to je duga tema, i nije joj ni vreme ni mesto...
Нема потребе. Као што видиш (прва реченица у цитату) и сам то написах. Какве то везе има са реалношћу (сем кењања прогресивности) је већ друга прича.
Па да, опште је познато да су онај који запуца на неког и тај који се усуди да се брани, у ствари иста говна. То је то бежање од црно-белог погледа на свет.
Дубоко се сконцентриши и јако, ЈАКО зажели "сви ми желе добро, сви ми желе добро, свет је дивно место"...
duboko se skoncentriši i promisli o mešavini baba i žaba (međ upućenima u tajne srednjoškolske logike poznatoj kao "zamena teza") koju si svojom suptilnom ironijom (koja je, takorekuć, tvoj stil, tvoja vrcava osobenost) izvršio, i sa diskusije o vojsci i vojnicima (diskusije koja podrazumeva opširnu diskusiju o ustrojstvu i savremenim pojmovima države, rata, teritorije, kapitalizma, zanimanja, radnog staža i mnogo čega još) prešao na pitanje napada i samoodbrane. možda bismo prvo trebali da se pozabavimo gorepomenutom simplifikacijom i jeftinim pseudoargumentopatologijama
Некако сам очекивао да си упућен у чари метафоре. Да ћеш схватити суштину и заобићи буквалност... ал јебига, шта је ту је.
А код смо већ код суштине:
што наравно нема никакве везе са суштином војске.
ti si definitivno zahtevan za tumačenje, tvoja vrcava suptilna ironija me vazda zbuni, uostalom vidi u rečniku pod metafora
ttp://www.vokabular.org/?lang=sr&search=metafora&Submit=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8
to je ta opširna diskusija na koju sam mislio, naravno da nema veze sa suštinom vojske jer njena "suština" nije tako jednostavna, naročito ne danas
Јој, хир ви гоу аген... Са рата покемонима на рат линковима... Ајд, можда сам се ја негде зајебао, не кажем да нисам, али:
http://en.wikipedia.org/wiki/Metaphor#Types.2C_terms_and_categories
(под 1)
Хаха!
Да подсетим, причамо о нападу и одбрани.
Морам опет, извини:
Хаха!
(Молио бих те само да смањиш мало употребу тог "врцаво"; из неког разлога чини да се осећам као шестогодишња девојчица коју дира неки старац.)
Pa naravno da će da ratuje za svoje dupe i svoju porodicu, da neće možda da ratuje za tebe i tvog ćaleta koji se sklonite u podrum i glumite pečurke, a posle kad se sve završi onda serete po tim ljudima koji su branili i tebe koji si se krio u nekom bunkeru.
Negira osnovni postulat samopreživljavanja, odbranu od predatora.
oh, itekako je na mestu
prvo, to je moj lični stav kojeg se ne tiču tuđi "postulati preživljavanja"
kao što lepo napisah, u pitanju je princip, hipoteza, utopija dakle, ako hoćeš lepa želja i dobra volja mene kao pripadnika rase, vera u to da čovek može postati bolja, milosrdnija životinja, s obzirom na razvijenu moć suđenja koja bi mu koristila kad bi je češće upražnjavao
na kraju krajeva, ne postoji tako nešto kao "postulat preživljavanja", životine ne barataju postulatima, aksiomima, hipotezama, teorijama, one deluju nagonski. postulati su dakle ljudski proizvod, proizvod ljuskog duha, proizvod bića koje je ukrotilo animalno u sebi. kada bi stoga postojao postulat preživljavanja on bi glasio "ne diži oružje na pripadnika svoje vrste", ili nešto slično. ovo o čemu ti govoriš, ta borba na smrt za opstanak, stoga nije nikakvo evolutivno nasleđe nekakvih postulata, nego animalana zaostavština u čoveku koji je se nije otgrao, nije uspeo da je ukroti duhom i kulturom, edukacijom, pobeda animalnog i nagonskog nad duhom i postulatom.