Ishrana sujete nikada nije bila tako nutritivna. Kenjam. Pitajte Gocu Tržan.
Uglavnom, iza ovog pomalo i zbunjujućeg naslova, krije se retoričko sredstvo koje pretežno koriste oni ljudski i najčešće muški primerci koji su, iako zašavši u izvesne godine, zadržali mlad duh i opšte prisustvo kuloće te iste i potenciraju. U razgovoru su dopadljivi sagovornici, prekaljeni šmekeri sa uvek novom pričom ili savetom u vezi rendom stvari u rukavu, vazda raspoloženi za šalu i zajebavanciju a neretke su i pojave koje uključuju ruku na ramenu, frazu “Da tebi (titula+kul nadimak) nešto kaže...” i onaj osećaj nekakvog uzajamnog poštovanja zajebanosti trenutka.
Sve je ovo, razume se, ono što jedan nesluteći sagovornik može da pomisli iz iskustva razgovora sa gore opisanom personom. I verovatno je iz tih ali i drugih razloga i poštuje. Tu, međutim, i dolazimo do glavne svrhe fenomena iz naslova. Jer, kao i sve ostalo što naš iskusni keršme servira svojim sagovornicima i ovde je u pitanju još samo jedan bedan pokušaj da se kroz lažnu prisnost sa istima dalje produbi ono poštovanje prema njemu, a koje je možda i jedina stvar koja telu daje elektricitet života. Kenjam. Pitajte Ivana Ivanovića...
- Ćao, tata, samo sam došla da uzmem neke stvari, ok?
- 'Ajde, ćero, ‘ajde...
- Dobar dan, čika Ratko, kako ste, šta radite?
- Ooo, i "budući zet" je tu...Pa, dobro SMO, dobro SMO, evo malo GLEDAMO televiziju i tako to...’Ajde, bre, nemoj da me zajebavaš, sine, spavaš mi ćerku već šes’ meseci a ovamo me čikâš i persiraš mi! Nego...Kaće svadba, a?
- Uh, pa malo je rano za to, či...gos’n Dragane...
- Da tebi bata Rale nešto kaže :ruka na rame:...Bolje se ti oženi dok si mlad, nemoj da čekaš k'o ja što sam, ostaće ti onda samo škart, razumeš?
- Razumem, čik...bata Rale...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
o kako ti umeš dosvojiš čitatelja prvim pasusom:)
Očekivah bolju prođu...mada bitno da sam ja definisao važnu pojavu :)
Naravno morao sam primer da pročitam da bi skapirao o čemu pričaš, pa se onda opet vratim da pročitam telo :)
+++
ja mog tasta i posle 11 godina još zovem čika Voja...
A šta ću, Džo, kad je zajebano nasloviti tako nešto. Eto koliko već dugo definišem, a nisam još našao načina za to.
@Brus
I nikad ti nije prikenjavao što ga čikaš? :)