Cena koju moraš da platiš kako bi prisustvovao rodjenju svog deteta, i svojoj ženi pružio podršku kada joj je najpotrebnija. Iako bolnica nema zakonsko pravo da vam naplati prisustvo porodjaju, ona to ipak čini, i još dobijete i fiskalni račun, i koga god da pitate zbog čega je to tako, on vas uputi na direktora bolnice, koji naravno baš tada nije tu..Možeš da ih tužiš, ali to košta i vremena i para i živaca, tako da od toga nema ništa.
Mešavina sreće i uzbudjenja, žena vrišti i paniči na zadnjem sedištu, viče da voziš brže mada već juriš kao manijak. Kroz glavu ti prolazi hiljade misli u sekundi, moliš Boga da sve bude u redu, da stignete na vreme, da dete bude zdravo..Već si potrošio čitavo bogatstvo na kolica, stvari za bebu, pred - porodjajni kurs, ali neka, prvo je, šta košta da košta samo da bude živo i zdravo. I na kraju stigneš u porodilište, ženu odvedu u sobu za porodjaje, a tebi kažu da moraš da iskeširaš 17.000 dinara da bi se našao ženi, čuo prvi plač svog deteta, presekao vrpcu, setiš se nekog glupavog filma gde je došlo do komplikacija, hvata te panika..I kako da ne pristaneš da platiš!? Stoka!
