Razlog zbog kog, u sred leta, početkom ovog veka, zatičemo pustoš na glavnom mestu za okupljanje sa društvom. Zapravo, ovo (tadašnje) čudo tehnologije je bukvalno prikucavalo klince za kompjuterske stolice, bez obzira na vreme i godišnje doba.
*Jul mesec, 37 stepeni, vlažnost vazduha 2%, pritisak 990 mbara, tiho je bez vetra.
-Klinac(smoren da mu se uči od dosade): Joooooj dosade! Odo' da vidim ima li koga napolju.
-Klinac(5 min kasnije se vraća kući, zapenio od sparine): Nema nikoga, samo pijani deda Rajko. Da ja zovnem Milojka, možda će on (hvata se za slušalicu)...-Klinac: 'Alo, jel to kreten Milojko?! 'Ajmo napolje, moronu!?
-NN lice(kroz zube): Ovde je Milojkov otac, sad će on.Milooooojkoooooo, zove te neka tvoja tuka, ne zna ni da se predstavi!
-Milojko(gotovo ludačkim pogledom zuri u komp): Ne moguuuu tata, igram nešto! Donesi mi telefon.
*Donese mu tata.
-Milojko(igra neku borilačku igricu ovog izuma decenije): 'Alo, ko je?
-Klinac: Ja sam, Klinac. 'Ajmo napolje ili uzimam knjigu da učim?!
-Milojko(u transu): HAAAAAAAAJJJJAAAAAA, gotov si zeleni!!! Huuuuuaaaaa haaaaaaa!!!
-Klinac: Odkad ti znaš Kineski?!
-Milojko(svršava): HAAAAAAAAAAAUUUUUUUUUJJJJJJJAAAAAAAA!!! POBEDA!!!
-Klinac: Auuu, druže i ti imaš 256?! E jbg....šta ću.....odo' da pročitam ovu istoriju, sad mi stigle knjige za 6.
