Za mene 61731, za vas možda neki drugi broj.
To je broj najboljeg ortaka, drugarice, simpatije ili čak cure iz osnovnoškolskih dana koju ste nebrojeno puta zvali telefonom u doba kad se riječ "telefon" odnosila samo na fiksne. Ti razgovori su znali trajati dugo, često nisu imali čisto utilitarni karakter kao današnji pozivi. Naravno znali ste njen broj napamet, i dan danas znate njen tadašnji broj, i kada ga se sjetite, uvati vas neka nostalgija.
Za vas mlađe, žao mi je što se ne pronalazite u ovoj definiciji.
6, 1, 7, 3, 1
tuuu....
tuuu...
- Halo, jeste vi čika Đuro, Milan ovdje, ima li Marine?
- Ja sam, ja sam... eno Marine tamo u sobi nešto uči...
- Možete mi je dat malo na telefon?
- Jesam ti rekao da uči, nisam ja nju pravio da bude neradnik...
- Ma dajte samo malo, nećemo dugo...
- E Milane, Milane... pokvarićeš mi ćerku...
*
- E đe si Marina šta ima?
- Evo gledam Marisol.
- A meni reko tvoj stari da učiš...
- Ma pusti njega, samo nešto ide okolo, čantra... ponijela sam kao neke knjige zatvorila se u sobu, i krenula malo da učim... onda sam upalila Marisol kad je krenula serija.
- Joj i ti i taj Marisol... kako ti ne dosade te meksičke serije...
- Nije taj Marisol, nego ta Marisol... baš je dobra serija...
- A ja mislio da odemo malo napolje...
- Može al poslije serije...
- Do kad ti to traje?
- Do tri... al dođi ti ako hoćeš i prije, pa pričaj s Đurom dok meni ovo ne prođe.
- Aj dobro, saću ja naletiti...
