Kad legneš mrtav pijan na pod, počne pesma "Moji su drugovi" i ovi u voziću te preskaču.

Odjeb koji vraća klinca usijane glave na njegovo mesto.
Koriste je uvek stariji sagovornici da bi omalovažili i diskreditovali izjave mlađih koji po prirodi svoje mladosti, imaju naviku da lupetaju neopisive gluposti.
Može se koristiti i kao sredstvo protiv nemača pojma.

Lagani jutarnji peting. Obavlja se u spavaćoj sobi, pred zoru kad vas vršnjak probudi (kad se digne u snu), a žena ili devojka se meškolji i prelazi na vašu stranu kreveta.

Uvod: Plačem, plačeš, sama sam u hodniku, glumim Toni Brexton (ona je bila riba dok je to radila), masnica mi na oku, gledam kroz zamagljen prozor, plačem i dalje sa masnicom na drugom oku, podižem haljinu - masnica mi i na nozi, na sisi mi tetovaža sa tvojim imenom (imam dobre sise), ti si Vuk Kostić, želim te, svarovski luster, ikona plače, rotvajler trči, valjam se po podu.

Zaplet: U pozorištu - ti sa njom, ljuta sam što su za spot izabrali statistkinju lepšu od mene, razbijam masku o zid, staje muzika, trenutak napetosti, slow motion maska se raspada, ja padam sa balkona, čuju se otkucaji srca.

Kulminacija: Nisam pala, premam omču od platine, dolaziš da me tražiš, bežim od tebe kroz šljivike i livade. Teleportovala sam se, opet sam u kući, držim omču, milujem masnicu na nozi i na sisi tetovažu sa imenom tvojim, pevam nešto nepovezano, riba sam. Šalju te u zatvor jer si Vuk Kostić.

Rasplet: Zajebala sam i Sindi Šeldona sad, opet stade muzika, otkucaji srca, sprema se sahrana - a meni srce kuca, došao si na moju sahranu, moram ja da umirem u spotu jer jebiga ti si Vuk Kostić. Držiš je za ruku a ja u sanduku. Opet teleport, ja te držim za ruku ona je u sanduku, nemam masnicu, ona ima tetovažu na sisi. Kraj spota. Otvara oči.

Ponašanje guzova devojaka iz Brazila.

Mudo Dragana Markovića Palme.

Najmlađe dete u porodici, obično treće po redu, čija je jedina svrha postojanja da ide starijim roditeljima u prodavnicu.

Zlatni retriver bez pedigrea.

Lice sa maksimalnim količnikom cene odela i radne pozicije. Naime, ovaj obavezni inventar svake banke fura direktorski autfit: tamno parno odelce, košuljicu, kravatu i šimi cipele i u tom stilu se i ponaša, iako ima tri razreda metalokobasičarske škole, a rečnik mu staje na pola strane A4 (font 22). Ali, jebiga, dres-kod je dres-kod, odlična prilika da odelo sačini čoveka.

On suvereno vlada lokacijom, pogledom švalerskog senseija nadgleda popločanu regiju finansijske ustanove, šetka se odmerenim korakom i superiornim glasom preusmerava dezorijentisane bakute. I kada šalterušama prinosi kafu, to čini ponosno, sa stilom.
Ima i utokicu na kuku, povremeno je se nadmoćno maši, lagano vrhovima prstiju takne dršku, da dopuni moć. Ponekad zajebano puši cigaretu ispred objekta, istvudovski namršten.

U suštini, on nije pravo obezbeđenje, pare su osigurane i u slučaju upada bandita, njegovo je da pobriše pod i odradi turu meditacije sa glavom na pločicama, dok sve ne prođe. Do tada, on dominira.

Izraz uglavnom ružnih ljudi koji misle da nisu lepi samo na slikama.

Specijalac, budala, glupson.

Новајлија, почетник, нубић, њуфег. Лик који посао ког се прихвати обавља крајње аљкаво, у маниру неискусног младог дркаџијског приправника који није чуо за медоту маторе чарапе или папирних убруса, направи свињац и са улепљеним прстима и вешом оде у нове радне фејлове. Ни на тренутак му не пада на памет да ће људима око себе смрдети на ужегли мујспер, да је индијанац, ни да ће кева приметити да му боксе са принтом Покемона, поред оних браон и жутих, красе и запекле флеке потпуно нове боје, јер боли га курац, нема појма, он дрка у гаће.

Horor rečenica, stres okidač i izazivač predinfarktnog stanja kod muškaraca ako je čuju od svoje lepše polovine. Prvo što nam prođe kroz glavu je "Najeb'o sam. Finansijski ili fizički sam uništen i to na način koji mi se uopšte neće dopasti!". Čest pokretač rasprava i svađa.

USB na kom postoje svi mogući virusi. Izrazom se aludira na zaraženost ukrajinskog ženskinja polnim bolestima.

Čuveni fudbalski klub iz Škotske četvrte lige, koji je postao poznat široj svetskoj javnosti, ne zbog slavne prošlosti, lepršave igre u sadašnjosti, niti zbog toga što će imati svetlu budućnost, već zbog toga što je to klub koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda u nekoliko kategorija kao što su, najviše crvenih kartona u jednoj sezoni, najviše polomljenih kostiju protivniku ikada i najviše faulova na jednoj utakmici.

Klub je nastao 1921. godine, kada je nekoliko gorštaka drvoseča sa krajnjeg severa Škotske, gde se grad Dalilud i nalazi, odlučilo da umesto tradicionalnog sporta "Gađanje stenama" proba sa novim sportom u kom bi smrtnost učesnika bila daleko manja.

Ideja se ubrzo pretvorila u fudbalski klub, koji i dan danas neguje igru kakva se forsirala i na samom nastanku istog, a to je, čvrsta igra, sa obiljem grubih faulova, izrazito defanzivna bez neke preterane želje da se ugrozi protivnički gol, sa glavnim osloncem na visoke, jake i mentalno vrlo nestabilne igrače.

Najpoznatiji fudbaler i jedini stranac koji je ikada nosio crne boje Dalilud Sitija je čuveni Žilimi Jaja koji je pred sam kraj karijere i definitivni oproštaj od travnatih terena, odigrao polusezonu za ovaj klub dobivši šest crvenih kartona čime je zaslužio da mu večno stoji zastava na ogradi "Daliludskih Sadista" još čuvenijih navijača tog kluba.

Peškir sa rukavima.

Plećat muškarac u ranim četrdesetim, oštrih crta lica i strogog pogleda. Potomak poginulog solunskog borca od koga je naslijedio brigu o porodici. Služio je vojsku Kraljevine Jugoslavije, u kraljevoj gardi. Vratio se na svoju rodnu grudu, oženio se, nastavio da proširuje imanje i postao oslonac - gromada od koju se vihorovi lome.

Ima jedanaestoro djece, i sva su sita i obučena. Naučena da poštuju starije i naučena da rade od malih nogu. Vaspitava ih savjetom, prijekim pogledom i psovkom, ali i tvrdim, seljačkim dlanom kada mnogo zgriješe. Onda udara, ali to radi da kazni - ne i da ponizi. Biće mu zahvalna kasnije.

Školuje i ženski djecu, iako po selu pričaju kako u školu idu samo kurve. U glavi mu se tad stvori slika njegove ponižene sestre i smijeh činovnika jer je umjesto u sresku kancelariju potrefila u klozet ne znajući da pročita natpis na vratima. Zakleo se da se njegovim curicama to neće desiti.

Domaćin je u svojoj kući i o svetom Stefanu pred goste iznosi slavski kolač. Iako je srednji sin, braća ga smatraju glavom porodice. Starijeg je izvadio iz kockarskih dugova, a mlađeg nekoliko puta spasio seljaka kojima je kidisao na kćeri i žene. Bio luda glava, ali ga je prošlo. Sad su obojica ugledni i poštovani - ljudi za primjer.

Pobožan je i ne propušta crkvenu službu. Slavi slavu i posti uz poste. Uveče, prije nego ugasi svijeću, pred spavanje naglas, da svi čuju, izgovori Očenaš, a zatim i njegovu ličnu molitvu koju kao mantru ponavlja kako bi je urezao djeci u sjećanje i prenio kao zavještanje budućim naraštajima.

Покушај кривца да се извади из загуљене ситуације фразом која га аутоматски с места догађаја, у тренутку прављења срања, баца на концерт Триа тамбураша у "Златном буренцету".
Јер, реално, није он нешто засрао, таман посла, он је куршлус затекао када се вратио са семинара о побољшању прехране нерасти у тимочком округу.

Misteriozno sokoćalo. Za old skul konobarice ili matorce koji sami drže kafanu koja se po njima zove, što će reći da su baš matorci, često nerešiva enigma. Učiti rukovati novim daljinskim, posle dvadeset godina apsolviranja rada Rudi Čajaveca, taman kad su konačno provalili da se pojačava na desno a prebacuje na gore? Ma kome to još treba? Zagušljivo ti? Id’ u baštu! Pa šta ako je februar?!

Ako i radi, nemoćan je protiv Filtera57 i Drinstona. Mož’ da isisava grinje kol’ko oće i da osveštava prostor, džabe mu, začepiće se brže nego sudoper posle pranja studentskih šerpi. Vremenom možete da uživate posmatrajući kako nekad bela plastika poprima žućkastu nijansu od dima, kao i zidovi kafane. Zato nije ni čudo što ga je moler prekrečio letos.

Ipak, ima i pozitivnu stranu, kada se koristi kao predmet opklade.

Najveća zavera i najmasovniji majndfak u istoriji čovečanstva, a čitavim procesom orkestriraju vanzemaljci. Naime, direktno iz Srbije, putem preostalih Loga 3 antena sa krovova naših domaćinstava kontrolišu umove medijskih mogula širom sveta.

Sve je počelo tokom koncerta Srpske Majke u junu ove godine, kada su tuđini iskoristili najbolji momenat i neprimetno sleteli u Srbiju direktno sa planete Bartledan, te putem antena kontrolišu umove urednika najvećih svetskih medijskih kuća, sa ciljem da populaciju opiju sličicama nevidljivim golom oku, kako bi se i konačno mogli u potpunosti infiltrirati međ' ljudski rod. Sve će početi zamenom bebe kraljevskog para, bebom vanzemaljskog porekla, koja će jednog dana kontrolisati svet. Medijska propraćenost i hipno-hipno-tiziranje zato mora krenuti već od porođaja.

I sami vanzemaljci su nevidljivi našem oku i izgledaju kao obična ljudska bića. Jedino ih je moguće identifikovati uz pomoć specijalnih naočara za sunce, skrivenih u zapečaćenoj kutiji u podrumu Bajrakli džamije u Beogradu.

U pitanju je drugi pokušaj slične prirode, za koji veruju da će imati više uspeha, nakon neuspešnog plasiranja definicije o detinjstvu na Vukajliji, osujećenog od strane visokointeligentnih kritičara, pripadnika Komentatorske sekte. Sada pucaju na masovnost i ljudska bića niže inteligencije.

Majkemi!