Prva prolećna depilacija, nakon konspirativnog zajedničkog delovanja zimskog perioda i odsustva kurca.

Pomalo vulgaran način da nekome kažeš da traži previše od tebe.

Izrazito muška pojava koja se javlja nakon četrdesete kada se on konačno skrasi od jurcanja za ženama, sa jednom koja zna odlično da kuva i lepo uzme da pije pivo svaki dan u svojoj udobnoj fotelji sa grickalicama.

Riječi ohrabrenja kojim jednočinke heteroseksualne tragikomedije sokole jedno drugo.
Prvo on njoj pa ona njemu. Nekoliko mjeseci kasnije. Recimo devet.

Majstori bilo kog profila, a posvećeni svom poslu, umeju toliko da se sažive sa strukom, da terminologiju iz iste koriste u svim segmentima života. A i njihovo bliže okruženje usvaja ponešto od toga. Čak i u krevetu.

Najviši stepen bitnosti nečega. U novoskupštinskom jeziku elativ prideva važan.

Šaljiva konstatacija koju možeš da uputiš kada navratiš u besprekorno čist stan, gde čak i pas miriše na deterdžent.

Алат за мерење интелигенције.

Način starijih poznanika da razgovor skrenu na uvijek zanimljivu temu seksa.

Mjesto koje čovjek nosi sa sobom, u džepu lijeve strane mozga, kao protivotrov, da ode tamo, u mirnu bazu, u negativnu nulu, radi smanjenja psihološkog minusa. Veo preko očiju koji im daje sjenku umora i praznoću u dalj, i u čijim se ćoškovima pažljivijim posmatranjem može zapaziti pulsirajuća tihoća zgrožena anestezijom.
Kao kada sivoća polukišnog dana posluži kao izgovor za neizlaženje iz stana, apatija uzima svejednoću kao osnovu logike za djelovanje koje će se time svesti na hibernaciju. Ispot apatije, mašta sanja strah i bol, od kojih je u tu istu apatiju nekad pobjegla, gaseći se samovoljno.

Pao pod uticaj droge, kao i mnogi pre njega koji sada sede na nebeskoj klupi, baš kao Pikac.
Tipovi poput njega imaju mizeran život, pun patnje i boli, ne vole društvo, verovatno zato što su nekada, kao klinci pokušavali biti deo tog društva, koje im je momentalno uručilo šut kartu bez trunke razmišljanja ili žaljenja. Od tog momenta počinju da mrze ljude, bili oni prema njima dobri ili loši. Čame u tmini, i nadaju se boljem sutra, koje po svemu sudeći po njih nikada neće doći. Eventualno, kada im se u glavi upali lampica, i skapiraju da im život polako ide u provaliju odlaze u loše društvene krugove i pokušavaju da se sprijatelje sa ljudima koji su u istoj, ako ne i goroj situaciji nego oni. Skoro svi im daju isti savet, taj da moraju probati drogu, jedino im ona može ublažiti enormnu bol koju osećaju svakog dana, što i čine, pošto ne vide svetlost na kraju tunela. No, tu nastaje problem. Više se ne mogu kontrolisati i polako se pretvaraju u ovisnike. Neki od njih pronađu društvo, pa čak i srodnu dušu, a neki dožive istu sudbinu kakvu su i mislili da će doživeti, međutim bitno je samo jedno, svi imaju isti kraj priče. Nestaju sa ovog sveta.

Persona non brata.

Nekoliko česmi, najčešće u visini kolena, poređanih jedna pored druge, sa zajedničkim izbetoniranim slivnikom.

Екстремни пример персоне која је залутала до коске у својој промашеној професији, одбацивши савете многих да микрофон замени оклагијом током изграђивања кафанско-вашарске каријере. Покретна дефиниција брђанских гласовних могућности, премазаних криком кобиле у терању што даје савршену мелодију за аларм који ће те дићи из мртвих након монструозног наливања у биртији у друштву локалних радодајки од којих те је једна одвукла кући и арчила све док јој се ниси избљувао по фаци.

Као таква, она са великим ентузијазмом и жаром у извођењу хитова Весне Вукелић Венди и остале естрадне елите забавља весело друштво. Одевена у тиграсти допичњак из ког вири џи стринг, кожне порнићарке и дубoки деколте у ком је успела да ушиљи иоле отромбољене сисе к'о времешни сељак притке за парадајз, са шљаштавим ђинђувама које додатно руше њену појаву не бира жртву коју ће ојадити за две домаће плате док нариче срцепарајуће стихове и врти му гузицом поред главе, омогућивши истом да осети тај устајали мирис знојем укишељеног међуножја.

Skok u vodu na glavu sa rukama skupljenim uz telo, tako da glava trpi najveći otpor i prva ulazi u vodu.

Zgodna djevojka, jaka u kukovima, kao strana od Lovćena. Ništa epidural, nema problema... A kad se porađa ode u šumu, i još metar drva donese, da ne ide prazna nazad!

Zemlja u kojoj na hiljadu zašto uvek imaš odgovor: zato što je ovo Srbija.

Пре подне киша, а поподне блато.

Она врста жене која вас никад неће оставити равнодушнима при погледу на њу. Имаћете вилицу до пода и поточић пљувачке за собом наредних пола сата. Сам поглед на њу замућује вид, поставља се круцијално питање: "Постоји ли Бог? Јер, ако не постоји, ко је створио овакво савршенство?"
Не, нећете моћи да је имате, само можете да гледате, зато што су оне увијек предодређене за неког другог. Можда због тога и изазива такву реакцију?
Упркос свему, дали бисте све само да пипнете те бајне облине, свјесни тога да би и најмање дотицање изазвало таласање толике раскоши. Али, то се неће десити.
Ријетки су они који успију да их зауздају, али ако им то пође од руке, сматрају се најсрећнијима на свијету.
Остали могу само да гледају, маштају пред спавање, стварају сопствени сценарио, покушавајући да се ослободе сурове реалности.

Наћи се на погрешној страни шамара.