Ostali samo čekovi iza njega.
Osoba koja ima nesavladivu potrebu da konstatuje očigledno.
Maslina je oliva.
Ovo iznad nas je nebo.
Nije votka rakija.
Voda dobro teče kada odvrnem česmu.
Mesto u NDH nekada većinski naseljeno Srbima u kom su Srbi podigli prvi ustanak protiv Ustaša a gde Hrvati dan danas obeležavaju antifašističku borbu protiv Ustaša bez prisustva Srba.
Zove me narod svakojako, najčešće glupak. I ne ljutim se. Uvek sam birao lakši put, onaj bez razmišljanja. I da vam kažem, nije to loš život. Nema dilema, nema kajanja, nema teških odluka. Sve je nekako... lagano.
Moji vršnjaci su se mučili sa školom, sa učenjem, sa velikim mislima o smislu života. Ja sam samo sedeo i gledao u prazno. Upijao sam svet oko sebe, ali bez da ga obrađujem u glavi. Pustio sam da mi sve prođe kroz prste, kao pesak. I dok su se oni grčili nad knjigama, ja sam se smejao. Smejao sam se njihovim naboranim čelima i podočnjacima. Mislio sam, kakva budalaština. Čemu sve to?
Nisu me shvatali. Zvali su me lenjim, tupim. Ja sam ih sažaljevao. Sažaljevao sam njihovu potrebu da sve objasne, da sve razlože. Zar ne vide da je lepota upravo u neznanju? U tome da se prepustiš, bez ikakvog otpora. Da li leptir razmišlja o tome zašto leti? Ne. On samo leti. E, tako sam i ja živeo. Bez razmišljanja. Bez briga.
Ali, moram da budem iskren. I u mom bezbrižnom svetu se pojavila pukotina. Jednog dana, dok sam sedeo na klupi, gledajući u reku, prišao mi je starac. Bio je sav u borama, sa očima koje su videle sve. Seo je pored mene i upitao me: „Šta to misliš, mladiću?“
„Ništa“, odgovorio sam. „Ja nikad ne mislim.“
Starac se nasmejao, ali to nije bio onaj smeh kojim se ja smejem. Bio je to tužan smeh. „Mladiću“, rekao je, „život bez misli je kao brod bez kormila. Ljudi plove, ali ne znaju kuda idu. Oni žive, ali ne razumeju zašto žive.“
Njegove reči su me uznemirile. Prvi put u životu sam osetio neki nemir, neku nelagodnost. Osetio sam da je u pravu, ali nisam želeo to da priznam. Moj život je bio toliko lak. Nisam želeo da ga komplikujem.
„Radije ću umreti nego misliti“, promrmljao sam.
Starac me je pogledao, a u njegovim očima video sam iskrenu tugu. „Nećeš, mladiću“, rekao je. „Smrt je samo kraj. Ali, život bez misli... to je beskrajna praznina.“
Tog dana sam ustao i otišao. Nisam se osvrnuo. Hteo sam da zaboravim njegove reči. Ali, nisam mogao. Kao da su mi se urezale u glavu. I sad, dok sedim sam, ponekad se uhvatim kako razmišljam. Nije to lako. Boli me glava od toga. Ali, više se ne smejem. Ne smejem se njihovim naboranim čelima. Jer sad znam... da su sve te bore tragovi života. Dok je moj život, bio je samo prazna stranica.
I sad, kad sam na kraju svog puta, shvatam da mi je jedino kajanje to što sam se bojao misli. Bojao sam se života. Jer, život i misao su jedno. A ja, ja sam radije hteo da umrem, nego da živim.
Nove ekonomske mere.
Kada neko dobije poštene batine, pa mu je pomenjen lični opis.
Kada neko ide u kupovinu praznog stomaka pa ostane praznog novčanika jer mu se sve jede pa kupuje redom i šta treba i šta ne treba.
Narodna poslovica koja upozorava na posledice uplitanja u posao sa jednima i drugima.
Drugim rečima, zajebaće te ovako ili onako, pre ili kasnije.
Pretvaranje u plovni objekat pojma poznatog kao go kurac.
- Moj bivŝi je insistirao da svuda plovimo jahtom.
- Ako ti jako nedostaje; ja mogu da te ukrcam na moj nosač kurtona.
Lik iz vestern filmova koji je domaćoj publici poznat po tome što je njegova žena upropastila Željka Šašića.
Crna ženo Prokleta Bila
šta učini od mene?
Niske cene narkotika uzrokuje visoke cene nekretnina.
Pedofil - direktan prevod na srpski.
Bide.
Rečenica lika koji pravi najveći problem – oko bilo čega.
Laza: Polako, polako, sedi da još malo porazmisli...
Mika: JEBO TE OTAC LUDA DA TE JEBO!!!
Laza: Šta se ti dereš na mene? Ja samo mislim...
Mika: ŠTA BRE MISLIŠ!? TI NEMAŠ ČIME DA MISLIŠ, A ČMAR TI JE NA MESTU USTA!!!
Laza: Dobro, bre, polako, čekaj, da još jednom razmotri...
Pera: JEBO LI TE OTAC BLESAVA!!! JESMO LI SE, KO PRVE KOMŠIJE, JOŠ PRE DVE GODINE DOGOVORILI DA MENJAMO KAZAN!?
Laza: Pa dobro, pričali smo tada neš...
Mika: I, TADA SMO REKLI DA MALO KRPNEMO OVAJ, JER NAM NIJE RAČUN DA KUPUJEMO NOVI!?
Laza: Pa dobro, još uvek misl...
Mika: ŠTA SAM TI JA REKAO ZA MIŠLJENJE!? I, JESMO LI GA ZAKRPILI!? I JE LI OPET POČEO DA PROPUŠTA!?
Pera: JESMO LI PROŠLE GODINE KONSTATOVALI DA MO-RA-MO DA PROMENIMO KAZAN, JER VIŠE NE MOŽEMO NIKAKO DA ZAKRPIMO STARI!?
Laza: Pa dobro, sad ja... Polako, Miko, spusti tandžaru. Vidi, jesmo se sinoć okvirno dogovorili, ali ja sam nešto noćas razmišlj...
Mika: OPET ON MISLI...
Laza: Dobro, jebemmuoca, ako je do mene, ja neću sigurno praviti problem...
(par sekundi tišine)
Laza: Samo mislim da...
:BUM!:
Muzički repertoar lica od ranije poznatog organima gonjenja.
Ultimativna potvrda. Ne prepričavam nešto iz četvrte ruke, već svedočim o nečemu čemu sam lično prisustvovao.
- Aj, od Boga ti zdravlje. I tako, ulazim ja u radionicu, kad imam šta da vidim: Zoćo i Žare, izgleda mislili niko neće ući kasno popodne pa nisu zaključali, kažem ti, Zoćo i Žare ispod stola, u 69, puše jedan drugom. Ja vido, niko mi nije pričo!
Osoba muškog pola čije ime ne znamo tačno, ali sigurno znamo da se završava na -mir.
- Kako se ono zove naš novi šef? Znam da ga svi zovemo Ljiga, ali kako mu je pravo ime?
- Hmmm, Dragomir, Radomir, Branimir... Jebem li ga, neki Randomir u svakom slučaju.
Skriboman
Koristi se kada kiša pada toliko slabo,da krene da liči na jare koje urinira niz kleku.
-Ponesi kišobran,pada kiša...
-Koji bre kišobran,koja kiša,vidiš kako pada,k'o jare niz kleku...
Bakrač je metalna, uglavnom bakarna posuda. U zavisnosti od veličine, raspon svrha je drugačiji, u malim bakračima, nekada su popovi (pravoslavni sveštenici) nosili svetu vodicu a u većim se kuvalo ili zagrevala voda. Izraz "kakvi bakrači" se koristi kada hoće da se stavi do znanja da je nešto nevažno i da se umanji značenje toga. Pored toga, taj izraz se koristi za nipodoštavanje tudje odluke.
Sin:"Tata, ja bih da idem u Sloveniju"
Otac:"Kakva Slovenija, kakvi bakrači! Ti ostaješ ovde, dede ti nisu išle, nećeš ni ti."
