Prvi transrodan čovjek u Hrvatskoj. Vladao ko muško, pobjegao ko žensko u haljini.
Ko kaže da NDH nije bila moderna i uključiva?
Briga za svoje stare roditelje.
- Puti mi to, puti mi.
- Vrati protezu u usta.
- Necu, necu.
- Stavi.
- Dobo.
- Je li to bilo teško?
- Ne seri, ćerko. Znaš da mi smeta.
- To je za tvoje dobro.
- Mrš!
Vijagra.
Veliki strah. Užas. Panika.
- Jel', bre, sinovac - šta sad priča ta budala, onaj pilot Zeljov (ili, kako se ono zvaše?) - što ga ono naši skidoše k'o vrapca zajedno sa njegovim "nevidljivim", '99? Sad se, vidim nešto kurči, a onda.se bio usr'o k'o grlica.
- Pa, vidi, čiča... Zelko! Nije Zeljov, već Zelko. Evo, on ovde kaže: "Istovremeno, osećao sam veliki strah od toga da će me Srbi uočiti i odmah zarobiti", rekao je potpukovnik i dodao da je bio svestan da je upravo napao Beograd i da će srpske sile biti „jako srećne“ što ga vide.
"Očekivao sam da će me mučiti verovatno do tačke najbliže smrti". Pa onda...
- Jašta, brate! Još kako bi bili "jako srećne" da su ga, biva, seljaci i lokalci (ekipa ispred prodavnice) te noći na'vatali u kukuruzu pre vojske - bi ga batali ga da ga ni sajđžija ne bi sastavio! Vala, sinovac, ne prao mu ja onda gaće!
Radite samo prvu smenu.
Spremiti knjigu za poklon.
Kada je privlači tvoj dečački šarm, ali joj smeta tvoja nezrelost.
Kad ideš na jogu zbog brazilskih dupeta.
Kada nisi siguran da li si loš u nečemu zato što to ne voliš, ili to ne voliš jer si loš u tome.
- Da li sam loš u fudbalu zato što ga ne volim, ili ga ne volim zato što imam dve leve noge?
Rođak koji je specijalista za sefove.
Upisati društvene nauke.
Hoće da kupi krevet na sprat.
Kad obećaš nešto što nemaš nameru da ispuniš samo da bi ubrzao proces dobijanja onoga što želiš.
- Buraz, što si obećao Dakiju da nećemo da pijemo? Ne vidim onda poentu da idemo na dane piva. Samo ime kaže - dani piva, ne dani kisele.
- Čekaj, polako. Naravno da ćemo da pijemo. Ono sam rekao samo zato što Daki inače ne bi hteo da nas vozi. Sećaš se da je prošli put kenjao što mora da nosi auto na hemijsko čišćenje?
- A, kontam. To je kao onda kad su poturili onu rezoluciju samo da bi...
- Pa da.
Digitalna iluzija koja ljudima služi kao fasada. Doslovce i figurativno.
Ona jedna osoba u školi, na fakultetu ili poslu koja uvek mora da postavi bar neko pitanje i prosto će pući ako to ne uradi, a uglavnom to ne čini iz stvarne radoznalosti već zbog samopromocije. Neretko čak ni ne razume šta pita već upamti ili zapiše samo jednu rečenicu koju je neko izgovorio pa pita nešto vezi s tim, i što je najgore mnogo puta postavi pitanje na kraju časa, predavanja ili poslovnog sastanka, kad svi ostali hoće da idu.
U očima iskusnog posmatrača ovakvim ponašanjem samo razotkriva želju za lažnim predstavljanjem i dokazivanjem pameti zbog nedostatka iste. Neko ko je stvarno bogat nema potrebu da to dokazuje jer je to nešto što je svima očigledno. Samo osoba koja je na granici i nekad ima keša, a nekad ne, ima potrebu da kupuje šljašteće odelo i naručuje skupe šarene koktele zbog stvaranja iluzije o imućnosti. Isto tako neko ko je stvarno pametan nema potrebu da to učestalo dokazuje.
- I to bi bilo to za danas...
- Izvinite, hteo bih da pitam. Možda ću postaviti glupo pitanje, ali...
- Ne brini. Nema glupih pitanja, samo glupih ljudi.
Priznavanje nemoći.
Prijedlog koji označava da osoba ne misli doći na vrijeme i da loše balansira s vremenom te ne želi da se obvezuje kako se ne bi uznemirila njegova sebična malenkost.
- Nađemo se oko 10?
- Formalno ili neformalno?
- ?!
- Znam da će biti iza, a ne oko. Samo me zanima hoćeš kasniti 15 ili 30 minuti.
Zvanični pozdrav manje poznatih književnika koji ne odustaju.
Par koji je duže vreme zajedno.
- Pa jel' sam ti lepo rekla da platiš grejanje jer će nas isključiti?
- Šta fali, ženče, nismo se ovako grlili još od restrikcija.
Srbi koji preziru sirotinju.
