Subkultura koja sve više prelazi u seoski mainstream. Pripadnici ovog novog talasa u drvosečizmu sve više postaju idoli omladine po selima. Ljudi koji žele da seku sve i koji žele da seku odmah. Odlikuje ih izgled hipster dizelaša. Znači, treša, najviše vole da ih krasi sportska odeća nike (najčešće crna sa šarenim detaljima). Nogu im čuva addidas terex. Kad za'ladni ski jakna. Kajla, po starom običiju, debela k'o lanac kavkaza i što pravoslavnija. Ali devedesete su ostavili za sobom. Nema više gti golfova dvojki, kojima su vadili dušu razbijeni od radže i koksa. Jer došla je ova jebena demokratija i ne može se više sa dedinim sto maraka iz Nemačke silovati nejač nedelju dana. Probaš vani - ne ide. Nećeš, bre, da te Švaba jebe za 50 jevreja dnevno. Vratiš se u atar, svestan da sebi moraš da obezbediš egzistenciju. Škole nisi školovao nije ti trebalo, jebi ga, takvo vreme bilo. Deda iz Nemačke rikn'o. Počneš da ideš u nadnicu u drva. Šta drugo da radiš? Ništa ne znaš. Posle godinu dana kaljenja po branicima uspeo si da svedeš poroke na minimum i pokupiš fore. Imaš kući ćaletovu rakovicu i stilku. Počinje privatni biznis. U početku ti pomaže ortak, posle par meseci nadješ nekog mučenika da ga kidaš za 20 evra dnevno. Ciganišeš se za svaki dinar. 2 godine i skupio si za duplaka, profi huskvarnu, čekrk i tamića, takoreći ful opremu. Imaš već 3 radnika. Izvlačiš po trideset metra dnevno. Dobar si oko 300 evra svakog dana. Za malo više od godine tu je pasat i kavasaki nindža. E sad si kvalifikovan za novokomponovanog drvoseču. Vraćaju se navike iz mladosti. Svaki dan žurka, a pare se štancuju. Digao si sleng iz šume do nivoa nerazumljivosti smrtnicima. Karaš klinke. Šmrčeš. Ludilo.

Za razliku od minutića koji može da traje od - do, sekundica zamrzava vreme, krivi prostor i čekajućeg ostavlja na milost i nemilost sudbinskom protoku vremena.

Sličan izrazu "u štetu", s tim što se tu misli na staru dobru razonodu - švaleraciju,
ovo je više girls gone wild varijanta.
Engleski ekvivalent ovom izrazu je "Paint the town red!"
U bes se ide u najkraćoj suknji, najvišim štiklama, troši se i pije nemilice.
Kad ti se skupi sve, štres na poslu, problemi sa jačom polovinom, familijom...
ili te prosto uhvate lutke... pokupiš drugarice, sav novac (i kartice),
namontiraš se Miss universe level i ideš u bes.

Енде. Апсолутно си сигуран у своју тврдњу. У'ватио си Бога за муда и способан си да своје материјално добро уложиш у опкладу зарад неке јебеш-ми-матер психолошке победе.

Pomalo arhaična reč, posle koje se izgovara naš ili nečiji nadimak, špicname ili drugo ime. Pretežno se koristi u filmovima ili serijama, pa je danas teško zamisliti da se neko predstavi na ovaj način.

Nešto maglovito, nešto sitno i skoro pa nevažno, često zanemareno, u prolazu spomenuto, nešto nedovoljno. Kučina je neka blijeda riječ, od onih što same ne dolaze. Upari se sa tricom, tim još jednim nedostatkom mase, zauzme položaj u uglu sobe. Tamo nastavi da gleda u te i teži nuli. Kučina je talog vremena, ono što se izmigoljilo njegovom zelenom zubu, nešto toliko nevažno da ni vrijeme neće da ga pregazi. Nešto što mi niko ne uze i ne traži.

Kontriram, kontriram: te nevažno, te nestvarno, te ovakvo i onakvo, a kakvo god da je, i dalje nešto je. I ne samo to: to je nešto jako lično, jedan dio mene koji niko neće. Te kučine sa zida, što ni ja ne znam šta su.

Ako nečim pozitivnim hoću da je opišem, rekao bih da je kučina ono što je ostalo iza. Iza, da budem tako neduhovit, pučine i kurčine. Pučine koju sam možda htio, koja je metafora za štagod, neću da pričam o tome, i kurčine koju sam dobio, i o kojoj sve znate, ista je kao ta vaša i nema svrhe pričati ni o tome. Kad se sve slegne, i šteta i prašina po njoj, sve se i vidi, sve je jadno i javno.

Dobro, ne baš sve. Ostane nešto lijepo što sačuvam za sebe, što je oduvijek bilo tu, ali ga tek sad cijenim kad je to sve što mi je ostalo, što nije ni javno ni jadno. To već nikad nećete saznati, a pokušavaćete, samo da me raskrinkate.

Ali ima nešto još tu. Ta kučina, ne znam da li je moja, ne želim je sigurno, ali nema čija biti bez moja. Ne znam je li javna - svi je vide, niko ne primijećuje. Ne znam od čega je, od kakvog se dima naoblačila. Konoplja, kudelja, lan, paukova svila, ostaci ostataka, nemoguće ih reciklirati, upotrijebiti, uništiti. Sjede, vise, ničiji.

Kontranapad na čuvenu rečenicu sa ciljem da, ako se već ne može umočiti bar da ne prođe bukvalno suvo, a u stvari često izazove kontraefekat.

Go-go plesačica u toplesu kojoj ubacuju novčanice u gaće.

Изгарати на травантом тепиху трчећи за комадом напумпане коже (некада свињског мехура). Бити напржен до тачке кад мајушним крампонима обрађујеш запарложену ледину као фреза при трећем фризирању двадесетогодишњег винограда. Стартовати под ручном са 5000 обртаја. Кочити мај-геријем према Атлантиди, евентуално противниковој цеваници. С обе ноге.

Prisjedati na muku. Dodavati so na ranu. Dodavati ulje na vatru. Dodavati benzin na vatru. Dodavati kerozin na vatru. Dodavati hlorid-trifluorin na vatru!

Rečenica kojom pokazujemo koliko smo pakosni i ljubomorni na nekog ko ima posao a mi ne, pa namerno hoćemo da namučimo i ponizimo tu osobu.

Ne nužno velika žena. Ostavlja utisak grmljavine kad prođe ulicom. Bez obzira na lepotu, karakter i stav su u pitanju.

Суптилно- агресивно стартовање рибе. Спремност да се разбуца скупина око дотичне једним директним стартом. У овом случају долази у обзир префињени старт типа Малдини, Занети, Тирам, док, никако, не иде старт типа Гатузо, Томас Гравесен или не дај боже Рој Кин- Вини Џонс. Сваки грубљи старт вуче последице.
Просторна удаљеност иземђу особе А(која уклизава) и особе Б(којој се уклизава) требала би бити од 5- 10 м, да би дошло до чистог улетања у клизећи.(Такође, не сме бити искључен остали део екипе у случају инцидента)

Lepo upakovan poziv u mrak u kom ćeš najebati. Da li ćeš izaći sa razvaljenom vilicom ili karlicom zavisi od seksualnog opredeljenja vlasnika sata.

Dokaz neverovatne ženske sreće. Level iznad vrištanja, i histeričnog skakanja uz suze. Kad pusti niz noge bukvalno možeš sa njom šta hoćeš.

Stručnjak kalibra Bate Stojkovića u "Ko to tamo peva". Ko baba što sve zna i sve ume, samo ne može na noge, tako se i on sve razume, pogotovu kad nadje slušaoca.

Veliki čovek, odma da vam rečem. U prejaku familiju rođen, podignut i na pravi put izveden. Velike škole mu bijahu omogućene, znači sve top štono bi se reklo i umjesto da nastavi svoj put ka ostvarenju sna svoje familije, da jedan dan kroji kapu građanima Njemačke najjače zemlje ever, Odin se spanđa sa nekim ciganima koji su mu čistili kuću i tu počinje njegova propast.

Sve je počelo sa običnom kafom kad mu je donosio Zenelj, glava familije koja mu je kuću čistila, oficijelni donosač kafe mladome Odinu. Odin ga pita što bazdi ka da je nešto mrtvo obuka a Zenelj se uozbilji za trenutak, diže brk pa mu odbrusi:
- Ej Odine, Odine, Ooodine, niste mi rekli sveee, rečite jednom Odineee, zašto pitate mee!

Tu se Odin nađe u čudu i poče da razmišlja oće li ubiti Zenelja na licu mesta ili da mu familiju zapali pred oči. No, ništa, iskulira Odin, ipak je Zenelj oficijelni donosač kafa, uze onu kafu i naredi ovome da napusti livadu.

Dani i dalje prolaziše i više nego dosadno stalno, škola stalno, ribe u novoga Mercedesa, znači u očima Odina užas živi, smor smorni i ne znajući što će više od života svoga pozva on jednu noć Zenelja u svoje odaje i poče da mu se jada kako mu je dosadno, kako ne zna što će sa sobom, odlične ocjene, curice mijenja ka čarape, sve u fulu naj naj ali, ipak, ne zna zašto svako veče osjeća gorčinu čim se oblanda lijepoga života u stomaku istopi. Pažljivo ga Zenelj sluša pa mu mudro reče
- Odine, Odine, Oooodineee, nemam sad tu kod mene ali za brata moga najmilijega (pokušava da ga poljubi no ga Odin brzim pokretom udara muvalicom), aj, aj, ajjjj, dobro je brate, ne moraš da me biješ, nećemo se ljubit, aooo, no da nastavim priču, nemam sad ođe kod mene trenutno ali za par dana stiže mi roba iz Vrela, znaš li kakva, ali bez brata moga Hajrudina znaš li kakva, pa ću viđeti nešto da ti donesem, da te maknem iz te muke a i vidi ti se brate vidi se da polako kloneš!

Tu se Odin malo razvedri i počeše priču o Crnoj Gori i pičkama iz Budve do kasno u noć. Nedelja dana prođe dok si reka „I DA DOĐE MATERACI SVRŠIT ĆEMO JOJ PO FACI“ i konačno mu dođe u gluvo doba noći Zenelj na vrata, taman kad je gleda Odin neke porniće bdsm kategorije. Uđe Zeno sav zadihan, blijed ka krpa, utrča u sobu i odma’ se fata za bokal sa astala i sasu ga sebe u usta da utoli žeđ. Odin ga gleda ka da je pa’ sa Marsa i poče tu da kune kakav je to način da mu tako upada u sobu, mak te spopa, e rak ti utrobicu džara, majmune!!! Tu ga Zeno smiri i poče priču:

- Ajde, jadan, koji ti je kurac, viđi ga, znaš li ti kroz kolike muke ja prođoh noćas da ti donesem ovo!

I izvadi dvije kutije nečega, Odin ka muva na govno odma da vidi što je to, što ti je to, što li mu je to, zagoba što li ti je to zaboga! I Zeno opet poče:
- Brate, znači ja ovo samo zato što si moj brat, znači ovo nikome ne bi davao ali ti si mi u srce, vidiš li (pravi srce sa rukama na grudi), ti Azra i Ljiridon, vi ste mi znači tu, e ovako, ovo sam nabavio iz mojeg rodnog grada Podgorice, ovo su moji momci donijeli, znači imam za tebe tablu Bromazepana i šaku Dijazepama a to ti je, brate, znači jače od toga ne moš da nađeš danas ali sigurno, evo kad ti se kunem!

Odin opčinjen pričom odma pohrli da uzme kutije da se uradi po prvi put no ga opet Zeno zaustavi i poče sa pričom:
- Polako, pooolako, jadan, aooo, oli frku da mi napraviš, slušaj, idemo ovako, znači odma iz najjače uzmeš 3 bromazepana i šaku dijazepama odma šibneš iz najjače i brate eo kad ti se kunem biće ti iz najjače!

Odin i prije no što je ovaj i završio sa pričom uze ljekove, šibnu se odjedanput, brate, kidaju mu se noge, u glavu mu bije neka pjesma njemu nepoznata neprestano i poče da se dere na Zena „OD VINAAA, OD VINA, NIJE OD KARMINAAAAAAAA, OPAAA, BRATE, KAKO ŠTO JE OVO, KOJI JE OVO JEZIK ALOOO“ a Zeno kao iskusniji pa uze 4 Bromazepana i šaku dijazepama no kao i vazda zna se da su 4 Bromazepana NO NO i tu Zenelj pada mrtav kao kosom pokošen a Odin i dalje vrišti „NA RUCI MI SAT, VEĆ ZOVE ME GRAD, A OČI JEDVA SAM OTVORIO!!!“

Posle prelude noći u sobi budi ga vriska i galama majka ga polijeva šlauhom i konačno mu se oči otvaraju i odma ga salijeću pitanja “Ko je ubio Duška Jovanovića“ i „Zašto je Zenelj nađen od strane sestre mu na podu mrtav“. Tu Odin sabira 34 plus 144 i kockice mu u glavi rade iz najjače i odjedanput briznu u plač, majka ga zagrli i odma poče:
- Ajde, jadan, naći ćemo jačeg oficijelnog donosača kafa, što ti je, saberi se, moraš u školu!

No Odinu na umu je sada samo pet stvari bilo:
1. Crna Gora
2. Budva
3. Pičke
4. 3 Bromazepana
5. Šaka Dijazepama.

Sprema se malo obuće, par šortseva i 2 majice, kupuje se karta za CG iz najjače klase i sijeda se u avion. Usput šmeka stjuardesu ali ništa jače nije bilo od toga. Posle 4 sata stiže na Tivatski aerodrom, tu sijeda u obližnji kafić, šiba 2 espresa i fata taksistu i veli mu „DRIVE ME TO THE BUDVA PLEASE, TO THE BUDVA PLEASE, TO THE BUDVA PLEASE“ a taksista ga gleda i veli:
- Ispušiš mi kurac, yes? That will take you 10 ojra and ni centa manje!
Odin vadi 200 eura i veli mu kroz jebački osmjeh:
- This will be enough, Ill be back!

I tako stiže Odin u Budvu a tamo brale tačno ka iz priča, šiba iz klubova divan turbo zvuk i šetaju se pičke po plaži. Odin odma majku zvrcnu da ga ona zovne i reče joj da mu pošalje para, oće ođe da živi. Majka kuka ali posla (ka svaka majka) i u Budvu ostaje Odin 2 godine, tu uči polako jezik i nalazi curu Beranku Miru. Spanđali su se tako što ga je Mira odbranila od nekih Rusa što im je Odin greškom uzeo separe, tu se rodila iskra ljubavi i tako jednu noć gostovaše Dado Polumenta u Trokadero i tu se nađe Odin i na prvu pjesmu je Odin pao na Šaka i ono baš je bila odlična atmosfera u klubu kada Dado poče onu magičnu „OD VINAA, OD VINA, NIJE OD KARMINA“ i tu Odin gubi razum miješa Kokain sa Sprajtom i to iz najjače, pije vele da se jače ljudi nisu provodili no tu noć u Trokadero. Posle 2 dana sna budi se Odin pored Mire svoje najmilije reče joj otvorenoga uma:
- Mira, dobro si me služila no ja moram do Podgorice ići pa puklo da puklo!

Mira pokuša da ga zaustavi, zavapi nešto no Odin 2 kese na leđa i bjež na autobus, sat ipo vremena posle eto ga Odin u Podgoricu, poče da traži Vrela, to magično mjesto o kojem mu je Zenelj Sveti pričao, dako se dočepa opet onog preluda osjećaja da mu opet Dado u glavu zapjeva. Posle 2 dana, 4 bureka i 20 kafa stiže Odin na Konik odma pored tu su Vrela no na Konik on pokupi strašne priče kako u srce Vrela na gomili Bromazepana i Dijazepama najjače droge ovoga vremena spava Bobi lični mezimac trve gospodara CG Mila Đukanovića i da taj od svakoga pršutu pravi no ne uticaše te priče na Odina ič naoružan sa dvije kese mladoga luka blagoslovima svojijah predaka i mudima do poda uputi se on u Vrela. Čim kroči na tu opasnu teritoriju odma ćuskije sa neba, provala oblaka, znači Pakao na zemlji, no opet Odin se nekako kroz ulica par provuče i stiže do srca Vrela maskiranog u azil za pse no od jedanput 2 metka u glavu Odin dobija od strane nepoznatog napadača, pada tu mrtav na mestu sna neostvarenoga.

Mnogo dobar lik, onako s tri prsta, poštenjačina i domaćin. Često puta mu dođem dvesta evra bez problema.

Констатација на жешћи трансфер блама. Ситуација у којој је интензитет нелагодности довољан да ти из пора физички истисне капи сланкасте течности, скотрљавши их потом низ неверицом наборано чело.

Produkt savremenog doba. Omogućio je i muškarcima da osete čari materinstva.
Ženama je dao više slobodnog vremena, i autonomiju kako ga potrošiti.