- Zdravo.
- Ooo, otkud vas dvojica? Upadajte.
- Pa, nešto da pitamo... Čujemo, poznaješ Miću Zubara.
- Eh, pa on mi kum. I baš me gotivi.
- Aha. A što ga tako zovu?
- Jer pesnicama lakše i brže vadi zube od pravog zubara. A i više je zuba povadio od većine njih. Čujem, i na ortopediji imaju posebno odeljenje samo za njegove žrtve. Dovoljno na senku da mu staneš i bum! Što?
- Pa, ovaj, nas dvojica sinoć bili na nekoj žurci i...
- Ček', ček', jel' to pošto smo se rastali, pičke jedne?!
- Da, ali ne zameri, znaš, iznenada ispalo, neočekivano, na brzinu. Zvali bi te mi inače, taman posla...
- Aha. Pričaj dalje.
- I priberemo mi tamo dve male, da znaš samo kakve su, uh! Obljubili smo ih više puta, do jaja bilo, neopis... Nego, posle čujemo da su to Mićina riba i od njegovog najboljeg ortaka. Takođe nam rekoše da ovaj to saznao i da nas sad traže njih dvojica i celo njegovo društvo. Bar oni što nisu na robiji. Nego, kako on gleda na tu situaciju?
- Jebote, postadoh medijum!
- Kako to?
- Pričam sa mrtvacima!
- Hehe, duhovito. Nego, ako bi hteo sa njim da popričaš i...
- Momci, kad ste jebali, mene niste gledali! Sad nek' jebu vas, ja ne gledam. Nego, zvoni mi mobilni. Gle', Mića! Hoćete li napustiti moj životni prostor ili da ga obavestim da ste ovde? Inače, živi u susednoj ulici i brzo trči. Uuuu, al’ su brzi, za Olimpijadu! (javlja se na telefon) Kaži, kevo?

- Шта слушаш, маћори?
- Ео, саундтрек из Трејнспотинга, мало рсмо али таман за овакав усран дан.
- Сти нормалан? Бацај то из уши! :чупа кабл од слушки, ломи плејер о под и ритуално га пљује, трипут: Те дрогашке музике треба забранити, оћеду да се поштен народ навуче на њихове злости!
- Ти си прсо, кеве ми Љиљане. Па нећу да се опајдарим само зато што сам слушо зику из филма који говори о погубности наркоманије.
- Опа! Заблудео већ! 'Де ми је она лопата да те на време излечим...

__________

:Кнез-Михаилова:

- Добар дан, ако имате мало времена да чујете о новом програму рехабилитације од болести овисности, који је дао много лепих резултата у Немач...
- Мршћи, жено, да те очи не виде! Нећеш ме увући у своју мрежу зла и порока!
- Али, господине, ми се боримо против нарком...
- О тој пошасти ни речи! Сине, ти не слушај, шчуо! :покрива му уши рукама:
- Стари, бре не бламирај ме пред тазбином...
- Ћут дер! А ти, дај овамо те брошуре нечастивог! Прика, ти му покриј и очи и уши. :цепа махнито флајере, у парампарчад: Тако! Сад богоугодна створења немају бриге. Е!

__________

А: Добра дефка, +++
Б: Кобјаснио! 'Де се само сети овога? + и *
Ц: Кул дефкитза, детцхко лолол
Д: Добро написано. Чак и врло смешно. Али говори о наркоманији а није сленг. Минус.
Е: Како мислиш да није сленг? Јесте. Спомиње се вутра, али какве то има везе?
Д: НЕ МОЖЕ! НЕ ДАМ! Наркоманске дефке нису сленг!
Ф: Батице, cконцентриши се па пробај поново. Наркомански сленг чини највећи део сленга уопште. А Вукајлија је тако и почела.
Д: Па сте се зато сви навукли на траву и хероин! Модератори, треба да бришете ове дефиниције а не да их стављате на насловну и да промовишете наркоманију и кварите децу! Што ми морамо све то да знамо, а? Где је ту интелект, где хумор, где богобојазност, молим лепо, где?!

(Замак Немањића у Неродимљу, Лета Господњег цуiе (илити по данашњем рачунању 1315))
Господар Болеслав улази на капију.
Болеслав: Ди га је Милутин?
Чувар: Ено га горе, опет је упао у неки трип да гради манастир.
Болеслав улази у свечану салу.
Милутин: ... и тако ти кажем, оћу да ми саградиш брод цркве од слоноваче и злата, а баци и мало рубина, немој да штедиш да не прођеш ко мајстор Ђурђије на тавче.
Архитекта: Разумем ја господару, али не можемо овде да туримо слоновачу, има падне црква са стене право у море.
Милутин: Онда разнеси стену.
Архитекта: Али господару, та стена има четрес иљада стопа, како да је разнесем?
Милутин: Откуд ја знам, ти си тај аркитекта или како се већ сад то модерно каже, ти би то требао да знаш, кој смо те курац слали код Јониса у Смирну, да вириш младим Гркињама под сукње и пијеш вино, пизда ли ти материна? Е де си Болеславе, кућо, нема те 100 година, нешто си ми ослабио, шта је, нема више дивљачи код тебе доле у Македонији, а?
Болеслав: Ма нешто слабо ове године, морам да се задовољим обичним прасећим и понеким фазаном, него нисам зато дошао...
Милутин: ООООЈ ХРЕЕЕЉЉАААААААА!
Хреља: Изволите, Ваше Величанство.
Милутин: Слушај 'вако. Има д'одеш горе до Рашке, и викнеш војводи Момчилу да налови четрес иљада срндаћа и триес иљада јелена за мог друга Болеслава. Он ће вероватно да се нећка, у фазону "немам толико", али да му кажеш да ће да му у супротном дође Милутин, па има да најебе горе него ономад кад му је ташта сручила истопљено злато на ноге кад ју је назвао дебелом Мађарицом. Јасно?
Хреља: Јасно, Ваше Величанство.
Милутин: Е видиш Болеславе, нешто сам наумио да саградим још једно 20 цркава, па да пређем полако да градим зидове, рече ми Небојша кад је био доле у Цариграду да су дошли неки што једу керове, како оно рече да се зову....Шинези, Минези, неки такав зонфић, па да су они били некад давно у трипу да се преграде он Монгола, те су изградили зид дуж целе границе, те сам ја мислио кад ми освојимо Цариград, Рим и Јерусалим, биће нам доста, онда ћемо да се и ми оградимо, ал' да буде по један златни торањ на сваких 200 стопа.
Болеслав: Да не буде мало много то, а?
Милутин: Ма добро, може и на 210 стопа.
Улази челник Јоаким.
Јоаким: Пресветли господару, хтео сам да ти јавим да се ваши синови Стефан и Константин опет такмиче ко ће да посече више византијских војсковођа, иако сте им ви то изричито забранили.
Милутин: И ко води?
Јоаким: ...Па ја мислим Стефан, бар је водио тринаест разлике, сад је негде прошло полувреме.
Милутин: Ма пусти их, нек се играју деца. Него ја имам један задатак за тебе.
Јоаким: Реците, краљу.
Милутин: Јуче сам приметио да ми је Џеки нешто нервозан, изгледа да га онај Јосиф није хранио довољно, па сам га превентивно обесио за ноге на Звечанску тврђаву. Елем, пошто изгледа да магацин нема довољно хране, мораћемо опет да идемо по залихе.
Јоаким: Је л' опет Татаре, господару?
Милутин: Њих ћемо, мада ми је онај претходни контингент изгледао као неукусан за Џекија. Ако опет не буду ваљали, прећи ћемо на Мађаре, реко ми ветеринар да они имају више протеина. Имаш три дана да ми доведеш једно 200-300 Татара, али добре да ми изабереш.
Јоаким: Бојим се да нећемо стићи да их изаберемо баш за три дана...
Милутин: Два дана.
Јоаким: Али...
Милутин: Дан и по и идете са дрвеним сабљама.
Јоаким: Разумем, господару.
Милутин: И немој више да ме нервираш, има да прођеш као Вујица војвода следећи пут.
Јоаким: А како је он прошао, господару?
Болеслав: Јеси приметио како ћопа на леву ногу?
Јоаким: Да
Болеслав: Е па то му је из детињства, кад је мазно дијамантски кликер Милутину.
Милутин: Добар је човек, али дијамантски кликер је дијамантски кликер.
Јоаким одлази.
Милутин: Него, што си ти беше Болеславе уопште долазио?
Болеслав: Па данас вам је свадба, краљу?
Милутин: Свадба!?
Болеслав: Па да, јел се сећате да вас је мађарски краљ молио ономад кад сте га уватили за гушу да га не удавите у Тиси, већ вам је дао ону своју сестру за жену.
Милутин: Ау, па ја се тога не сећам. Морам да баталим медовину, изгледа да ми је неко стално трује, ваљда су зато данас умрли она тројица што све пробају пре мене, а и ја осећам неку горушицу цео дан.
Болеслав: Биће да је тако, него шта ћемо за ову свадбу.
Милутин: А јел бар нека пичка?
Болеслав: Па није да није, кажу да га је пола мађарских грофова бацало сваког дана мислећи на њу у пољским вецеима.
Милутин: Па добро, послужиће који дан.

- Tata, devojka mi je trudna.
- Pa konju jedan, što niste razmišljali na vreme?

"Прескурдицију, односно предосећање будућих догађаја заиста нисам имала..."
-Опет ће нас бомбардовати...

(негде у Бриселу)
-S dovolením, gospon Jerymič, al' iyebi ga, niste iyoš uwek rečžili status Iyelene Asanowitz, tačniye Misz "Dana Karanfila" v Wraniyu. Wiše sretiye drugi put.
-Али чика Фи... хоћу рећи господине Филе, зар не мислите да је то већ превелико залажење у детаље?
-S dovolením, gospon Jerymič, al' ane widels'te vi ono čhudo vo imja oca? Da ne zalazim v izvesznu mladiyu damu i problem "sedm Yegerov"?
-АЛИ ОНА ЈЕ ИЗ БОС...
-Wiše sretiye drugi put, gospon Jerymič!

- Kol'ko ti je kuruz porast'o?
- Tol'ki je da mo'š srat' u njega, niko te neće videt'.

On: Pogledaj mu facu!
ONA: On uvek uključi screen saver kada mu tražiš pare na zajam.

Ja u sup-u, strpljivo čekam svoj red.
Gospođa iza mene: „ Izvinite, a jel mogu ja samo nešto da pitam? “
ja: „ U redu, izvolite.“
Ulazi i nema je da izađe sto godina... I napokon evo je:
ja: „Gospođo, nadam se da su vam unutra otkrili smisao života, jer je moj upravo prošao čekajući Vas.“

A: "Au domaćine jest dobro ovo prase, jel se ovo za olimpijadu spremalo?"
B: "Ih kako nije, treniralo je redovno."
A: "Vidim ja da nema trunke masnoće."

Jebote, Miloš izlazi sa Ratomirkom... Nisam mogao da vjerujem kad sam čuo. Sjećaš se, dok je bio sa Marijom pričao je da je ne bi motkom tak'o...
Jebi ga sine... Usran se i rukama briše. Vidiš da je slomljen nakon što ga je Marija prevarila. Treba mu neka da povrati slomljeni ponos...

Pevač: Ja nikad u životu, pijaaaaaaaaaaaanac nisam bio..
Smarator: (ozbiljnim glasom, šmekerskim pogledom, recituje) Ja, nikad, u životu! pijanac, niiiiisam bio..
Pevač: Al' opilaaa me tvoja lepotaaaaa, k'o vino da sam pioooooooo..
Smarator: Al', opila me, tvoja! (upućeno sredovečnoj dami, uz namig) lepota, k'o vino! da sam pio.
Pevač: Al' opila me tvoja lepoooooota..
Smare: Al, eto jednostavno me, opila, tvoja! (ponovo) lepota
Šatra: :piksla u vugla:

- Није моје мама, нашо сам!

- Јесте мојега си нашо сто грама траве код тебе иза телевизора, а лепо сам знала да си варош кад си донео судомил и кафу а послала сам те по зејтин.

- "Аaaaлo бре, Кићановић - Славнић, па стварно нема смисла... је л' вам рођендан?"

Изађемо напоље, па покушавамо напољу.

-Majstore, kad je polazak?
-Evo, čim završim burek.