Ima potrebe da brojim, i prebrojaću, čim ti vidim leđa. Ali, moram da kažem ovo, da bih pokazao kako sam ja veliki čovek koji veruje ljudima (jer, verovati je ljudski), i kako znam da niko neće da me prevari i kako meni pare ne znače, već sama činjenica da smo odradili taj neki posao dobro.

Čim zađem za ugao, čim ti odem iz kuće ili ti iz moje, propustiću svaku novčanicu kroz ruke, osetiti joj nabore, proveriti debljinu i hrapavost. I tek ću tada biti siguran. Jer ti ne verujem ni trunke, čovece, pa zar ne znaš? Znaš, jer ti meni verujes isto toliko.

I ne mrzim nas zbog toga, zaslužili smo i jedan i drugi. Mrzim nas zbog licemerja, zbog sitničavosti. Zbog predstave... Rugamo se sami sebi, zajedno, svako sebi. Ne verujemo u reč, ne verujemo na reč, ali nećemo da pokažemo jedan drugome lice iza poderane maske iz koje nam već odavno strči lupeška nosina. Kad smo već svi isti, šta da se lažemo, koji moj?

Nije teško voditi ovce, potreban ti je samo jedan pas i motka kom ćeš kad tući kad te ne sluša. Lako je biti filozof među polupismenim krezubim narodom, pustiš bradu i ponavljaš dve rečenice k'o pokvarena ploča. Svi ima da te slušaju. Imaš prvi kompjuter u selu i odma' si haker. Ostali se čude kako ti u kuću ne bane CIA zbog provaljivanja u tajne dosijee. Platiš jednu turu malog Lava i "ekipa" te instant proglasi za kralja žurke. Lako je kontrolisati zaslepljenu i zatucanu masu, samo trebaš imati "ono". "Ono" što oni nemaju.

Неретко се може чути негде другог, трећег дана свадбе кад свиње крећу да једу печену прасетину која је срушена са столова како би поштовани гости могли да играју ко људи по истим, под шатром која је толико избушена од пуцњаве из разноразног оружја првог дана, да рупе кроз које продиру сунчеви зраци расањују комиране поштоване госте.
Певачица зева на лустеру.
Два поштована госта који ока нису склопили из простог разлога јер не могу да се договоре где је тачно пола пута између њихових места да ту преместе музику.
Ко људи лепо су се договорили да ће музика, док се не утврди подједнако одстојање, бити пребачена на оближње дрво, до даљњег. И има да свира.
Ко навијена!
Код њих су, између осталог, и једина два преостала оквира са муницијом коју су љубоморно чували, предосетивши обојица, да се чарка око музике на почетку неће само на томе завршити.
Можда једини глас разума на свадби долази баш са тог оближњег дрвета, покушава да разумним тоном објасни ситуацију да је готово немогуће свирати контрабас на грани дрвета, ни не помишљајући да се усуди да каже да су они имали уговорено да свирају само три сата, а ево већ три дана и три ноћи не престају да свирају. И то још читав последњи дан, на дрвету.
Глас са дрвета добија једногласан одговор.

Spreman da umre. Jednom nogom u grobu.

Оно што изговорите након што окренете све уснимљене канале и утврдите да:

-На РТС-у Тика Шпиц жени Ђошу.
-На Б92 3 брата и њихов ћале сабирају бројеве и проналазе серијске убице.
-На Пинку Фернандо прича Марији да је трудан... или Стивен Сигал млати 25 човека крпом и билијарском куглом... или се "фармери" кољу око тога ко треба да музе краву.
-На Фоксу-у Јамада плаче зато што опет није прош'о први круг, а жена га је оставила зато што није постао нинџа ратник.
-На Еуроспорту неке дрвосече огромном моторном тестером секу стабло дебело метар и по, и то за 5 секунди.
-На Еуроспорту 2 Кина растура Нови Зеланд на светском првенству у стоном фудбалу.
-На МТВ-ју црња показује свој 16. ауто и објашњава како он има фелне од 24 цола.
-На Спортклубу Бароу и Хистон играју 0:0.
-На Дискаверију бркати чича прави од мопеда чопер од 2000 кубика и 500 коња.
-На Хисторију деда од 104 године прича о томе како је упознао Адолфа Хитлера 1939. Све синхронизовао на енглески неки Енглез за педерским гласићем.
-На ТВ1000 неки филм у коме глуме ликови који су познати колико и мој комшија деда Света. Превод касни 30 секунди.

Kada iz kese sa grickalicama pojedeš samo ribice.

Iritantne osobe koje ti se, dok ti nešto pričaju, toliko unesu u facu i pritom počnu da ti otvaraju i zatvaraju rajsfešlus na jakni, trenerci itd. U 99% slučajeva prestanem da slušam šta mi to priča i pitam se u sebi "Šta on to koji klinac radi?!"

Душа од човека. Добрица. Дао би ти последњу цигару. Понекад и папуча. Купује девојци поклоне сваких месец дана. 14. фебруара неће гледати почетак Лиге Шампиона, него Љубавни живот Будимира Трајковића са девојчицом уз смоки и колу врњци.

Dobar način da u ozbiljnoj raspravi progurate najobičniju glupost, neistinu ili dezinformaciju.

Победник у избору за најдебљу 'ладовину године. Човек са нервима дебелим као бродска сајла.
За особу оваквог менталног склопа и сам Коштуница је синоним за хиперактивност. Потенцијални Пера ложач ће пре сам себе изнервирати и наложити док уопште и добије зрнце пажње нашег хероја.
Он се не брине када ће плата, докле год има бар за пиво за њега нема зиме.

Преварила га девојка са најбољим ортаком? Наћи ће другу, бољу, лепшу и спремнију. Украли су му нова кола? Узеће друга. Ако ништа, ту је градски.
Србија изгубила од Таџикистана 3:0 код куће? Дешава се и најбољима.
Огромна комета се креће ка Земљи и прети да збрише сав живи свет? Момак, још једно пиво овде.

Узрок мука неких данашњих породица.Наиме,када су Аустријанци пре пар векова пописивали становништво на овим просторима,Срби су им,уместо својих правих презимена,давали најсмешније примере којих су се могли сетити.Продукт ових зајебанција су животни печати њихових наследника.Неке породице су промениле презиме,а друге,у част својих предака који су их зајебали,сачували презиме у име традиције.Данас се ово глупирање приликом пописивања огледа у примерима презимена као што су Гузина,Пушиглавић и Пиздекало.Хвала вам,наши дивни преци,јесте да сте били јунаци,али сте били и сељаци.Сада мушкарци мењају презиме,а девојке једва чекају да се удају.

Seoski glavati buzdovan sa ramenima čija je širina srazmerna "smederevčevoj" plotni.

Bolje ćeš proći ako od Krajišnika tražiš da ti otpevaju koju Tompsonovu, nego da njega mrko pogledaš. Dok neki dižu pičke materine po teretanama, on diže "Fergusona" i to sa kabinom. Kad bi izgledao kao da su ga od stene odvalili, ličio bi na čoveka.

Legenda kaže da su mnogi mazohistički karakteri nestali na samu pomisao na partnerstvo sa ovim bićem.

Bajka kojom je majka uspavljivala malog Edipa.

Na listi najzajebanijih faca u istoriji čovek dovoljno visoko kotiran da može bez ustručavanja da pošalje Korteza i Vespučija po dva masna sa sirom.

Heron je izmislio parnu mašinu soma i po godina pre nego što su se britanski pozerčić Vat potpisao na njegov izum. Inače je generalno imao talenat da izmišlja stvari koje će neko tek za hiljadu i po godina opet da izmisli i da se proslavi, napravio je i neku vrstu orgulja i vending aparat (ono za sokove). Prva pumpa? Heron. Fermatov princip iz 17-og veka? Heron. Injekcija? Heron. Onaj imaginarni broj "i" što se pojavljuje u drugom srednje? Isto Heron. Kada su smorile takve marginalne stvari kojima je promenio pola sveta, čovek je napravio mehaničku pozorišnu predstavu od 10 minuta, sa sistemom kanapa, čvorova i jednostavnijih mašina. Imati na umu da je u toj eri ljude bilo dovoljno impresionirati i samo kanapom.

Naravno, svi ti izumi su izgledali drvenije i sranjkastije nego što zvuče, ta injekcija je za korišćenje verovatno zahtevala četiri čoveka i devet kilometara creva, a pumpu su verovatno držali u hangaru za trireme, ali čovek je to izmislio u 1. veku, u eri kada su u Kini otprilike izmislili papir i kada su vladari mislili da je strašno dobra fora da zapališ svoj glavni grad ili da pališ Hrišćane u dvorištu da bi ti glumili lampu. Da se rodio pre 200 godina verovatno bi dobio šansu da se Edison kurči njegovim idejama za par dolara mesečno a danas bi bez sumnje dane provodio razbijajući glavu da li je bolje da CERN-ovu platu spička na Ferari Enco ili dve nove Karere GT.

I pored svega toga, Heronovo ime je ostalo upamćeno po nekakvoj geometrijskoj formuli, za koju generalnu populaciju opšteprihvaćeno i jednoglasno zabole kurac. S obirom na to da je i pored čudovišne genijalnosti propustio da se proslavi, možemo samo da zamislimo koliko je to zajeban i nafuran Majkl-Medsen kuler bio.

По дефиницији, то је било које средство којим се елиминишу емоционална бол, деструктивни импулси, претње самопоштовању, нежељене мисли, сећања итд.

У пракси, то изгледа овако:

Порицање или денегација: То је кад те шутне девојка после подуже везе, па кад те људи питају да ли си океј, ти кажеш да јеси, а у ствари си скењан као никад. После извесног времена почнеш и сам да верујеш у то да ниси скењан.

Потискивање или репресија: То је кад постоји доживљај кога си у почетку био свестан, а онда га заборавиш, јер је много болан за тебе. На пример, кад потиснеш како си се са шест година у вртићу усрао у гаће, па су ти се сви смејали кад ти се љенк појавио на гузици, а ти си плакао. Онда те после 15 година ортак подсети и навру ти сећања одједном.

Померање: То је преусмеравање агресивних импулса на прихватљив објекат. Тако клинца малтретирају у школи и туку га, а он не сме ником да писне, па онда дође кући и искали бес на млађем буразеру.

Пројекција: То је кад сопствена неприхватљива осећања опажаш у другоме. На пример, ложиш се на девојку свог најбољег ортака и радо би је карао, али не смеш да признаш, па набеђујеш неког трећег ортака да би он то радио.

Реакциона формација или надкомпензација: То је претварање неприхватљивог импулса у супротност. На пример, имаш комшију за кога знаш да је патолошки љубоморан и да те мрзи из дна душе и да би те најрадије заклао, а понаша се супротно увек кад те сретне, и кези ти се као да си му брат најрођенији.

Изолација или интелектуализација: Може се огледати у раздвајању осећања. То је кад гајиш љубав према девојци, волиш је и поштујеш највише на свету, али никад не би био у стању да је појебеш. С друге стране, карао би већину риба које познајеш и трсио би их у сисе и у чмар, али никад не би могао да их волиш и поштујеш.

Идентификација са агресором: То је усвајање особина особе које се плашиш. Тако су неки фаворизовани затвореници у нацистичким логорима били много више окрутни према осталим затвореницима, него сами нацисти.

Сублимација: Померање агресивних нагона на нешто што је друштвено корисно или прихватљиво. Тако неки стоматолози свој урођени садизам сублимирају кроз друштвено користан рад - лечење зуба, а у ствари, све време уживају док ти наносе бол.

Рационализација: То је кад неко свој сумњив порив приказује као племенит. На пример, кад учитељ-садиста туче децу, а каже да то ради само зато да би она боље учила. Или кад девојка не да дечку да јој сврши по фаци, а онда јој он каже како је то добро за кожу лица.

Osoba koja drži kosu ženske osobe koja u tom trenutku povraća.

Razmišljanja u zlatnom periodu naših života, kada smo bez brige i pameti razmišljali o svakojakim glupostima, maštali, radili ono što nikada ne bi kao odrasli, verovali u svakakve laži svojih roditelja zarad što boljeg vaspitanja. Uglavnom su to stvari koje se ceo život pamte ma koliko one bile besmislene.

Vrlo optimističan narod. I kad im je vanredno stanje, njima je izvanredno.

Razočaravajuće pomirenje sa činjenicom da su na akciji rasprodati svi LCD televizori.

Таква особа је изузетно добра. Гуд гај Грег је наспрам те особе онај лик што је побио људе у Норвешкој. Дакле, добричина до кости. Увек је поштен и никада није испао пичка, напротив. Чак и у ситуацијама у којима би свако нормалан поступио оштро, он је смирен и добар. Још те и понуди вопсом јер се истриповао да си љут на њега. Толико је добар да је то понекад језиво.

И поред својих обавеза увек ће ти радо помоћи, иако си га синоћ исмевао, гађао лименкама пива, слао у продавницу по десет паковања троугластог ''Бисер'' сира, кога је сам требао да плати, и терао да скида гаће пред гомилом пичака. Он све то заборави врло брзо и понаша се као да није ништа било. Некада ти буде срање због тога што искориштаваш његово добро понашање, али те тај филинг прође када се он врати и саопшти ти да је управо завршио са пеглањем веша.