Velika šolja za kafu, pogodna za jutarnju dozu. Posle kafe iz kubikare, unucima srce lupa do sedmog razreda osnovne.

Срце и душа друштва. Ортак без којег ништа не би било могуће. Задужен је за скупљање кеша за цугу. Цима се за вутру, скупља екипу за фудбала. Без њега ни излазак на кафу не би био могућ, а камоли шта друго. Али исто тако, обично најпотцјењенији члан друштва, често исмијаван.

Дигитално смршати

Јебан, прејебан, изломљен, поломљен, ама 2 паре не ваља.

Vaš drug.
U svakoj prilici doćeran. Formalno obučen po modnim standardima šezdesetih. Dvadesetogodišnjak u tijelu dvadesetogodišnjaka u garderobi šezdesetogodišnjaka. Strogo štovani profesor Terzić u crvenom điletu bez rukava, bijeloj košulji sa patrljkom kravate koji viri.
Prikladno odjeven za roditeljski sastanak.
Iako se brkovi jošte nisu formirali, cipele su lakovane.
Naočare dabome.

Uvertira pred odlazak na ekskurziju (sa sve počasnom pratnjom) do službenih prostorija plavaca.

Sam položaj tela tokom ovog veličanstvenog čina je krajnje jednostavan - interpretator sa raširenim nogama i glavom okrenutom ka zidu, na koji su takođe naslonjene ruke, nonšalantno čeka trenutak kada će se naći u zadnjem delu marice.

Naravno, u njegovoj glavi ne mora nužno vladati potištenost i beskrajna tuga zbog svih koraka načinjenih na stranputici koji su ga, na kraju, doveli do ovog položaja. Ma gde bre, boli ga patka, na njemu je samo da skapira kako će se nositi sa epitetom "od ranije poznat policiji". Doduše, o tome ipak mora da misli samo ako nekad završi u dnevnoj štampi.

Zvuk rotacije je tu da upotpuni ambijent.

Породична логистика, породична дипломатија. Носећи стуб у кући, у месту, у држави, и онда када сви остали стубови, дрвени, бетонски и људски, затаје.

Без роптања прихвата сваку улогу коју јој домаћин, синови и животне околности намене. Савлада материју, па иде трагом својих мушкараца, крпећи рупе, замазујући флеке, спасавајући што се спасти да после њихових славних похода, великих мисија од пресудне важности за васколико Српство и, уопште, читав космос.

Времена се мењају, околности се мењају, српска мајка остаје онаква каква је одувек и била. А како јој је, шта се све прелама и пролама по њеној души? Хај'те, молим вас, када је то уопште било битно? Српска мајка ће нам сама прва рећи да није битно.

Potpuno razumljiv potez domaćih banaka koje na mesečnom nivou simboličnom sumom naplaćuju mukotrpan trud oko izdatih kartica, pa tako naše dragoceno parče plastike, kada ga ne koristimo, redovno ide na pilates, pedikir, manikir, po potrebi i fejslifting, a neretko i na kraljevsku masažu.

Bitka za stabla cera i ostalih drva za ogrev koju oduvek vode šumari i oni koji odluče da pokradu državnu ili privatnu šumu. Odvija se svakog leta.

Vrsta pića koje se služi po kafeterijama, pravi se tako što na običan kapućino dodate 100 dinara.

Прегазити некога на путу и жртвиним еритроцитима прекречити зебре и друге лежеће саобраћајне знакове.

Цирка седам светих дана током којих сваки правоверни и просвећени грађанин Београда измили из свог мемљивог стана и присуствује културном догађају првог реда у Београду. Идеална прилика припадника речене скупине са интернет-конекцијом да искаже сву снагу и живост сопственог снобизмом. Како се сваке године на сајму појављују, сходно законима тржишта, старлете и сличне појаве, сваки поштени припадник наведене групе ће искористити прилику да на интернету искаже згражавање над њиховим постојањем. Те старлете и сличне појаве, оне њега гуше, оне помрачују његове широке видике, оне искачу лично њему из фрижидера и сипају му шећер у сајамски еспресо од 300 динара иако је он наручио заслађени. Сваки поштени припадник речене скупине са интернет конекцију неће пропустити прилику евентуално окачи свој апсолутно оригинални избор квалитетних књига из широког опуса који му сајам нуди (опуси Буковског, Шантића, Дучића, Андрића, Селимовића, покоји руски класик, књиге из серијала Хари Потер и сл). Неписани кодекс прописује и постављање слика великих светских библиотека, у којима поштени посетилац сајма сања да спава сваки пут када затвори своје уморне очи. Исти кодекс прописује и описивање како припадник речене скупине ужива у књигама: он ужива у њиховом мирису, додиру, укусу; он их мирише, он их њежно мази свако вече пред спавање, он их лиже док замишља како се љуби са Аном Карењином. Прави љубитељ ће описати и како се згражава над развојем чудовишта званог интернет и како се нада да ће формати попут pdf-a угинути брзом, али болном, смрћу.

Када се једном наврши тих седам светих и брзих дана, припадник речене скупине ће се вратити својој свакодневици постављања слика библиотека и ритвитовању измишљених цитата Селимовића и Андрића, окружен прегрубим светом за његову сензибилну душу.

Виртуелна поезија доконости.
Иако практично не служе ничему више од испитивања јавног мњења, у теорији доста људи верује да мењају друштво из корена, да започињу нови феномен и покрет, да васкрсавају Захарија Трнавчевића, ма да су омнипотентне генерално.

Paradoksalno, pozicija koju shvatiš tek kad je svojim očima vidiš.

Место на које могу отићи сви ти љубазни, васпитани, елоквентни младићи по причама њихових тетака, мајки и осталих секача вена за њиховом финоћом. Другар, син, дечко са прејако израженим манирима. Тамо где одлазе сви Стефани Миленковићи - еманације бечких дворанина.

Jedan od fenomena koji je masovnom upotrebom interneta postao duboko rasprostranjen međ' ljudima sa ovih prostora, a preti čak da potisne u drugi plan i "Klikni like ako je Sveta Petka dobrodošla u tvoj dom" ljude.

Naime, u pitanju su tekstovi u kojima se raskrinkavaju zataškavanja raznih naučnika, da l' vezano za lečenje neke jebene bolesti, pojavu nekog prirodnog fenomena ili možda sakrivanje bitnih istorijskih činjenica.

Kako god, ovi tekstovi imaju svoju široku publiku, međutim sve je ok dok oni to rade u svoja četiri zida. Problem nastaje kada počnu da smaraju postavljanjem linkova svuda ili još gore, kada te sretnu na ulici i pričaju o tome dva sata bez namere da te puste da kupiš jebeni nimulid jer te boli glava, a ne želiš da probaš tradicionalni lek iz središta Sibira koji se sastoji od mešavine snega, govneta od belog medveda i sibirske ljubičice, koja uzgred ne postoji.

Kreirani od strane likova kojima su vrhunac duhovitosti "svinja pije pivo" yt klipovi, onlajn testovi ličnosti odnose ubedljivu pobedu u žestokoj konkurenciji za najgluplji internet fenomen. Povezujući stvari koje nemaju medjusobne jebene veze, svojevrsni onlajn psiholozi ti mogu otkriti kojoj grupi slovenskih naroda pripadaš ili koliko često jebeš u zavisnosti od toga koju vrstu toalet papira koristiš. Ukoliko nisi potpuni debil, a ipak te nešto privuče da se testiraš, verovatno ćeš odustati najdalje na drugom pitanju. Ako, medjutim, nastaviš do kraja, verovatno imaš neki stvarni problem u vugli, te je preporučljivo posetiti pravog psihijatra.

Seka Aleksić iz najboljih dana. Sad se primila na teretanu, doduše, jebiga.

Može da bude izbeglica ali ređe i oni su se povezali kao creva većinom. Čovek bez korena, bez igde ikoga sam u tihoj noći. Koren u kamen slabo ide, neće. Ide plitko, ispod površine dovoljno da drvo životari ali i najmanji povetarac ga čupa na zdravo.

Od Benita, preko Džoni Sinsa, pa sve do Neše Manijaka i Dragana Markovića; ima nešto u ćelavim ljudima što nas tera da sa uživanjem primamo njihov kurac.
Još ako je ispod izglancane glave telo zbog kojeg bi i Krang prodao Tehnodrom utisak alfa domaćina je potpun.
On zna kako se tovi vepar. On zna kako se jebu žene. Zna kako se jebu ljudi. On zna kako se prave pare. Kako se deca i penzioneri vode na besplatne ekskuzije i kako se šamara veterinar kad umre noj u zoološkom vrtu.
Jednostavno zna stvari, zna život.
Svojom čvrstom, za razliku od tuđe ruke, zna da češe svrab.