Nakon što voditelj to izgovori, radi očuvanja mentalnog zdravlja bi trebalo urediti da se TV automatski ugasi na sat - dva.

Kao što svadben venac krasi kapiju, ovaj venac krasi glavu na kojoj su se spojili zalisci i šiber. Prostire se od zulufa preko donje strane glave pa sve do drugog zulufa, ne prelazeći na teme. Nosioca ovog venca Semjuel Beket je u svojoj drami Kraj igre slikovito opisao - ćelav k'o dlan.

Ugostiteljski objekat niskog kvaliteta klijentele. Naravno, sve je u oku posmatrača, tako da džiberana može biti kafančuga na autobuskoj stanici, ali i fensi noćni klub gde najgori vops košta soma dinara.

Imovinsko stanje individue koja nema svoje parče zemlje. Proklinje svoje pretke kako mu nisu ostavili makar neki plac pešes ara dosta, jer bi onda mogao da gaji kupus, paradajz i dečicu koja bi jurila leptire a ovako moraju da bleje u stanu na Čukarici i da im otima tablet jer treba ažurirati stranicu na fejsu "Vratimo se selu i prirodi".

Стати на крај некоме или нечему.
Вековна тежња сваког Србина, још од Турака и чувеног кадијско-правосудног система, била је зајебати државу, која се увек трудила да свој имиџ гради на пароли: држава против народа. Онај ко успе да избегне своју обавезу увек је био поштован од стране својих сапатника, а поштењачина која поштује све сулуде законе које нам држава дарује сматран је будалом.

Bez veznika i bez trunke normalnosti.
Bez potrebe za psihijatrom da konstatuje, vidi se i okom i čuje sluhom laika.

Ракија којој је индустрија подарила све те прејаке, вештачке мирисе.
Ракија лепог паковања, предрканог мистично-егзотичног имена, испрскана воћним парфемима и ништа више.
Ракија која у суштини и није ракија јер алкохола ту и нема.
Ракија из кафића.

Oni koji ništa ne čine povodom istog.

Стари израз за марш, ај бежи.

Много добро пуши.

Jebačina, ona žestoka, intenzivna i znojava. Emocije ne moraju da budu uključene, radi se o čistoj potrebi da se zadovolje bazični instinkti.

Епско пишање. Свако мокрење које по трајању и количини превазилази оно уобичајено.

Ružna drugarica dobre ribe.

Sve što prosječan Srbin ne zna kako da definiše.

Čovek koji i dalje koristi pisaću mašinu.

Stavljena je tačka na jednu epohu. Nema više kevine kuhinje a posledično, ni jela na kašiku, koja iznuđuju eskivažu tog obroka ukoliko te isti podseća na traume iz detinjstva i ujnu koja nakon obroka obliže i brkove. Nema ni tih nekih sitnih udobnosti roditeljskog doma poput ćaletovog deranja na televizor kad tekma krene u smeru suprotnom od očekivanog. Nema više ni švecinog poluretardiranog kerića koji oduševljeno bulji u veš mašinu koja se šeta po stanu dok centrifugira.

Jer ti sada, ko-na-čno, živiš sam. Štono kažu sad si ekonom svoga dobra, pritom potpuno nesputan mogućnošću da ti neko bane u sobu dok poliraš kacigu.

Moš mislit, taj dugo očekivani osećaj slobode se vrlo brzo isprao i ostavio priično gorak ukus u ustima. Ushićenje povodom apsolutnog odsustva bilo kakvih ograničenja i civilizacijskih normi koje bi mogle sprečiti, recimo, pišanje u flašu koju držiš kraj kreveta jer te mrzi otići do ćenife je iznenađujuće brzo isparilo. Društvo ne zoveš kod sebe - delom jer su se poženili, a i gde da ih smestiš, u svoja 4 kvadrata ? Jok, vi koji ste izmakli bračnim okovima jer vas nijedna neće, ste sada klapa samostalnih sivih sokolova kojima je plata magacionera dozvolila let iz roditeljskog gnezda u pravcu Sunca, i vi u maniru civilizovane gospode se izvoljevate zapijati u birtiji. Privođenje riba ? Ne preterujmo.

Ono što je, dok je još bilo u domenu mašte bilo tvoje malo kraljevstvo, sada je nešto veoma slično svinjcu. Društvo ti za ono malo časova kada ne rmbaš da bi platio svoj penthaus od 4 kvadrata čiji zidovi pamte Rankovićev pad, ili ne spavaš pravi buđ koja se onako svojevoljno kultivisala usled tvoje sklonosti da redovno čistiš prostor u kom obitavaš. Suvi obroci iz pekare su već dovoljno naškodili konzistenciji tvoje stolice, a bogme i frekvenciji iste na dnevnom nivou.

Ipak, nije sve tako crno. Počinješ uviđati da od goreg može gore pa se ta odluka da počneš živeti sam svejedno može ispostaviti kao sudbonosna - sve ono što si tokom većeg dela svog života uzimao zdravo za gotovo počinješ neizmerno ceniti. Nad čistom WC šoljom vršiš apoteozu, toplo i kuvano jelo se više ne preskače. Ni boranija.

I tada ti posle par decenija sprcanih u dupe, iz iste te gujsce dođe u glavu da nije sve onako kako može izgledati na prvi pogled, da život nije holivudski film, i da si poprilično nesposoban da se staraš sam o sebi. A samoevaluacija je bitna stvar, dakako. Skapiraš da se, jebiga, život neretko sastoji iz kompromisa, i umilnim glasićem večitog apsolventa filozofije moliš ćaleta da ti pomogne oko selidbe stvari u gnezdo iz kog si potekao. To je što je, a osećaj kad navučeš čiste gaćerone uz lavež one idiotske džukele iz hodnika zaista nema cenu.

U kombinaciji sa naučno je dokazano jedini argument u raspravi koja je započela prepričavanjem klikbejt naslova o tome šta su to novo naučnici Univeziteta Kolumbija otkrili. Ovim se, takođe, pokušava istaći superiornost pisanih dokaza u odnosu na usmene koji se, a i baš sam čitao, nakon četiri prenošenja za 67% razlikuju od originalnog iskaza.

Оно што испипаш у продавници пре него што одеш у парк да играш шах, возећи се бусом у ком кукаш што данас млади не устају ником а ти си устајао док си био млад а знаш да лажеш и да си стока и да си кад си био млад гледо на ове што су сад стари ко ти исто онако ко што ова млада стока данас гледа тебе ал суздржиш се и ту некако да не одлепиш јер знаш да ћеш после парка да гледаш Слагалицу и Дневник други и онда ће да ти се приспава негде око оне сцене кад Попара каже "Мммммм!" и ту ћеш да заспиш ал само до три по поноћи кад ћеш да кренеш да устајеш да би ишао у ВЦ јер ти је слаба простата и тераће те целу ноћ и ту ти се разбије сан и онда одеш ујутро поново у продавницу да пипаш леба шатро због тога да видиш који је мекан ал уствари и не знаш зашто га пипаш, само ти се тај нагон некако јавио пре десетак година кад си отишо у пензију.

Način prepoznavanja društvene klase u Srbiji.

Napredna realnost je izuzetno složena tehnika slična virtuelnoj realnosti, kojom se postiže efekat da se stvarno okruženje subjekta, koje je često sumorno i ponižavajuće i kao takvo bi moglo da dovede do nezadovoljstva i bunta, zameni prijatnim i umirujućim. Virtuelna realsnost koristi savremena tehnička pomagala, da bi se izmenila i iskrivila stvarnost, dok napredna realnost koristi izvore informisanja (TV, radio i novine). Cilj je eliminisati racionalno razmišljanje subjekta i prevariti njegova čula i prazni stomak, uljuljkati ga i po mogućstvu do svake mere pasivizirati. Virtuelna realnost se primenjuje na jednom subjektu, dok je je napredna realnost uspešno primenjena u praksi nad višemilionskim uzorkom. Virtuelna realnost se konzumira obično do sat vremena, dok postoje primeri subjekata koji zauvek ostaju u naprednoj realnosti. Potpuni efekat tako dugotrajne izloženosti naprednoj realnosti još uvek nije dovoljno ispitan.