- Кад смо пренели ригипс плоче на шести спрат будућег Сосијетеа, шеф свима искешира још по два сома одогзо.

- Шта би? Што те је одбила?
- Ма ништа брате. Рек'о сам јој да имам празну гајбу.
- Тебра, ја мислим да би Гатузо боље стартовао него ти.

- Брате! Јеси ли чуо нову песму "Рушим систем" бенда? Значи уништили су ова говна у фотељама. Како су јаки, да је више таквих људи...
- Брате! Имам паметнија посла стварно...

- Mico, al si se ti utegla, našminkala. Suknja iznad kolena, dekolte, ne ide bre.
- A što, baš mi lepo stoji, vidi.
- Što? Zato što imaš decu, unučiće.
- Imam, ali muža nemam!
- Pedeset pet godina ej, treba da se stidiš te svoje sede glave!
- Koje bre sede. To ti je draga moja crvena, svetlo mahagoni. A, mogla bi i ti malo da se središ, ostalo mi pola tube ako hoćeš.

- Реци шта желиш да ти радим...
- Јаооо... То ми ради...
- Шта, мацо? Шта?
- То, то, то...
- Реци!
- Не могу!
- Реци или ћу да престанем!
- Немој! Молим те!
- Реци!
- Не могу!
- Можеш!
- Јеби ме...
- Гласније!
- Јеби ме! Туцај ме! РАСТУРИ МЕ!!!
- ТОООО!

- Шта мислите о Соњи Савић?
- Па она је била тако некако... Једном речју тако своја, да кажем...

- Tako, kažem ti. Žali se on, te studentska hrana loša, ne može da jede, gladan, smršao. Kuka na sav glas. I baba skoči, poče da sprema, te gibanicu, te sarme, đuveč, vanilice, kiflice i potegnu pravo za Beograd. Nego bojim se da tako natovarena i matora, ne potegne pa ne umre, pre nego li i stigne.

- Au, Mile, što ti dobar španski zid. Mnogo mi se sviđa. Daćeš mi broj majstora, da i meni odradi. Zidovi mi baš neravni, taman da pokrije to. Koliko si bre pukao za ovo?
- Ništa, sam sam radio. Ma ništa posebno.
- Sam? Ne mogu da verujem, ma razvalio si čoveče! Ti kuvar, pa radiš moleraj!
- Ma isto ti to dođe, muti tamo, muti ovde...

- Ено Милета. Почео је да ради у пошти.
- Е, 'ајде!
- Како смо се надали, добро је испао.
- Добро је испао бабици на порођају. Какве је услове имао, требао је постати пилот.

- Ја и даље не могу да верујем да смо се и након свих злочина и после другог светског рата опет ујединили са онима...
- Мали, не лупетај молим те! Шта ти знаш о томе, ниси ни био рођен тад а причаш овде нешто...

- Petroviću, ah Petroviću...
- Šta se desilo, gospodine šefe smene?
- Snimila te kamera kako crtaš erektivni kurac na tabli za Quick Kaizen i ideje zaposlenih.
- A to! Gledajte... Ja sam na izlaznim vratima firme, ističe mi ugovor za koji dan. Još sam preko Adeka, tako da prvi ima da letim. Skinuta je cela treća smena, od eventualnog produžetka nema ništa jer su kapaciteti smanjeni a ima višak radne snage.
- Je l' tako?
- Sve je tako. Ima da kuvate ovde do septembra, eventualno Nove godine, i onda Žabari odoše na istok. Tako da bih tada svejedno izleteo. Ovako sam miran, odoh na selo da zapatim aroniju, pokojni patrijarh je govorio kakva čuda pravi. I Bog da me vidi.
- Da je aronija toliko delotvorna tvoj patrijarh i moj Tito bi još uvek bili živi.

-Тужени, теретите се за убијање двеста трудница са Косова и уништавање Зида плача испред дома Народне скупштине, шта имате рећи у своју одбрану?
-Газио сам муве, буба-швабе, лептире, пчеле сам убијао хемијским оружјем из Киргистана, али мрава никад не бих, нити сам икад, згазио.
-Господине Харадинај, пресуђујемо да сте невини!

Na strah bre sve krademo umesto ko ljudi da smo privrednici veliki postali devedesettreće.

Uh džaba je bilo kad te joj tu otac, te baba, te brat, te kuče, te paprat neki ogroman u sobi, sve jebem na strah.

Sve spavam na strah da neću da se probudim da uključim bojler na jeftinu.

Na strah sad pišem, bulgakov je aktivan, aj tamo pred zoru ću da izbacim necenzurisanu verziju.

Пре неку ноћ, на ведром небу се оцртао бели траг. А ја сам га видео. Иако гравитација одавно вуче поглед надоле, још успевам да се подсетим каква сам врста живог бића, још увек чело тражи да буде усмерено тамо где треба - право и увис, а не у земљу. И видео сам бели траг на небу, отпратио га у свој његовој раскоши.
Пре него што је оно рационално у мени стигло да реагује: "Ма дај, зар ти стварно верујеш у...?!", оно исконско је урадило своје: "За грм, брале!", прошапутах, радујући се онако како то само дете уме. Бежи, склањај се, и знај да за тебе навија читав космос, на челу са самим Богом, коме су те речи миле, јер је безброј пута показао да, када га људи приморају да се сврста на страну прогоњеног или прогонитеља, Он увек изабере оног првог.

- Dobar dan, dame i gospodo. Nalazimo se u hangaru 144 Beogradskog pristaništa gde već duži vremenski period grupa nevoljnika s Bliskog istoka čeka svoju priliku da se otisne dalje na put. Pokušaćemo da stupimo u kontakt s jednim od njih... dobar dan gospodine, kojim dobrom?
- Dobar dan i vama. Eto, muka me je naterala, pobegao sam da spasim goli život.
- Razumem, kako se zovete i odakle dolazite?
- Ime mi je Ahmed Ibn Fahlan i dolazim iz Sirije.
- Recite nam kako živite ovde, ima li nekih problema?
- Eto, nije ni tako loše, nego što me ubi ova promaja u hali. Nisam video svojim očima ali kažu da je Nusret iz hangara 112 preksinoć zaboravio da pritvori prozor i zaspao, evo baš ovako, i probudio se s ustima, da prostite, na dupetu.
- Strašno, zaista. Primate li ikakvu pomoć od države?
- Redovno nam donose hranu i piće, nekad odeću i ćebad ali i druge stvari.
- Kao recimo šta?
- Eto baš nedavno dobili smo dve kutije magneta za frižider 'Beograd na vodi'.
- Jesu li vam bili od neke koristi?
- Onako. Prednji deo je od stiropora su pa smo ih dali ludom Ibrahimu da se zanima da ne bi digao nešto u vazduh.
- SPORT ZA ZUBE! SPORT ZA ZUBE!
- E, u redu je Ibrahime, samo opušteno! Šta sam ono počeo, da, magnetit je krt i ima solidna balistička svojstva pa ga lomimo i stavljamo u...
- Fascinantno. Hvala vam na razgovoru, a naš generalni sponzor 'Pekara Halal' poslao vam je ovaj paket da se počastite.
- Blagodarim, podeliću ga s mojim sabor... saputnicima, šta je u pitanju?
- Deset kilograma prvoklasnog bureka sa sirom, najboljeg u gradu a i šire.
- ...
- Ne brinite, naš sponzor koristi isključivo guščju mast...
- Burek je samo s mesom! ALAHU AKBAR!
- VAISTINU AKBAR!!!