-Halo, školski?
-Ko je to?
-Ovde Mare, iz srednje. Htedo da te pitam nešto.
-Pucaj.
-Jel bi hteo da uložiš u farmu tapira u Aranđelovcu? Skače im cena ko luda ove godine!
-Ugini.
-Pičkice.

- Бгате, си видео с каквом сам женском прич'о у клубу?! А, шта кажеш?
- Свака част, краљу.
- Дала ми је и број телефона.
- Ооооо...!
- Него - рекла је да ћемо да се видимо овде мало касније, тојест сад би то требало да буде - јеси ли видео можда 'де оде?
- Јесам, јесам. Ено је у оном љуљајућем мерџану.
- О.

- Jovanoviću, pa kakav ti je ovo izveštaj majku mu poljubim?! Ovo ne bi mogao da protumači ni nasin superračunar leptejebo!
- Šefe, to je radna verzija, sutra dostavljam prezentaciju.
------------------------------------------------------------------------------------------
- Sine, sve razumem....ali...i ti i snajka beli, a dete crno! Da nije naša snajka pravila abrnjaša kad je bila letos u Zambiji u doktorima bez granica?
- Ćale, to mi je radna verzija! Pravim novo čim izađe iz babina.

- E da si vid'o kako smo sinoć ja i Pera jebali onu pevaljku!
- Misliš Pera je jebo?
- Da.

Ekipa srednjoškolaca okupila se na gajbi kod drugara da gleda Premijer ligu. U jednom momentu jedan od njih ustaje ko oparen i žurnim korakom odlazi u kupatilo...
- Šta bi Mikiju?
- Izgleda da ga je proteralo...
- Ja bih rekao da je otišao da drka, he-he-he...
- Ih, nije valjda da se loži na fudbalerčine?

Pet minuta kasnije...
- Šta bi, Miki, jesi li ga šamarao malo, a?
- Jesam, pa šta?!
- Ahahahaha! A ko te više pali, Dijego Košta ili Kun Aguero?
- Nisam buljaš, care. Nego, nisam vam pričao... Danas na času srpskog, kod profesorke Lenke, ja pravio neke pizdarije...
- Kod one jebozovne Lenke?
- Aha. Ne prekidaj me. I, kad je zvonilo za kraj, kaže ona meni da ostanem da porazgovaramo. I tako, posedne ona mene u prvu klupu. A ona sela na katedru, prekrstila noge, onako u suknji do kolena, i počela da mi drži predavanje o mom ponašanju. Ali, malo-malo pa promeni nogu, a butine i gaćice samo sevaju. Ja ono, nemam pojma šta mi je pričala, napalio se ko šimpanza...
I sad, baš kad je Košta promašio prazan gol, meni počeli fleševi... Gaćice-butine, gaćice-butine, gaćice... Morao sam, jebiga, makar na odloženo...

Svojim čamcem krstarim Dunavom, jurim svog samoubicu ali pun Dunav lovaca samoubica a na čelu Renato Grbić drži monopol ko Marina Tucaković u tekstopisanju, deli Jevreje po zasluzi. Pada jedan, okupiše se oko njega čamcima mu preprečili put da ne ispliva. Eno vidim dole izijem flips već izvuko svog samoubicu moram da požurim. Desno od mene nešto bućnu. Ponadah se da je neka razočarana studentkinja Agroživa pa da je tešim. Kad ja tamo ono neki jadnik kockar, nema tries kila, prebio sam ga veslom i skinuo mu jaknu. Dal će da me zove na slavu sad.

- Želiš li neki sok uz kafu?
- Ne, hvala.
- Imam divan domaći od kajsije i od višanja.
- Snajka, ti ga pravila ili peko muž? Pošto ja vitamine uzimam samo fermentisane. Sveži mi narušavaju stomačnu floru.

- Kakve su ti ovo ogrebotine na podu i zidovima?
- Ma pokušavao juče da ubacim novi šifonjer, al' neće kroz vrata da ga jebeš, nas četvoro gura i ni makac. Ja šta ću, zovnem Miška Budinog, dođe čovek, uze zalet, progura ga kroz vrata dok reče keks, ali razjeba sve okolo. Posle mi popi celu flašu vinjaka i ode kući k'o da ništa nije bilo.
- E stvarno je bracika, jebo ga stric u prkno.

Slađa - razbatačena, jednom rukom češe koleno u čarapi crnoj pucketa noktom a iz Tošinog bunara između nogu suspregnutim mišićima primicačima cvili mačka upala unutra -
- Sada fotografija koju nam... ah opet... šalje Stojković Miodrag Kamidžorac iz Kočana, on je uslikao čudovište iz Loh Nesa u Vardaru - u jaka stvar - kaže da nas prati cela Makedonija i da navija za Vladu Palikuću. Lepo. Miodraže, lepo, al kumim te Kumodražem ne šalji više, koj ti kurac, ovo je Bg hronika idi gledaj tv Tetovo na arbanaškom.

- Сине, ајде престани да чешеш јаја и гледаш те изумрле птице на Дискаверију. Нађи неки посао, било какав.
- Хоћу, Славице... Мајку пичку ја!

...

- Дошли сте на разговор за посао инжењера енергетике а не знате шта су левокретни циклус, ветрогенератор и Тромбeов зид. Мислим стварно. Ништа, пошаљите ми ваш СV у току данашњег дана, али оно...
- У реду, хвала још једном... Мајку пичку ја!

...

- Небитно, љубави. Сваком може да се деси и није то ништа страшно. Не може, па шта. Пробаћемо сутра опет.
- Окрећи се ка зиду и спавај! Мајку пичку ја!

Čovek otvori novčanik iako unapred zna da je prazan i da je u malom džepiću novčanika samo nekoliko zvečećih moneta, nedovoljnih i za kupovinu žute štampe. Beznadežno kopa po fiokama gde je nekada davno ostavio neka sredstva za kafanski crni fond. Nema. Više ne može da se seti da li je potrošen u kafani ili ih je ona beštija od žene pronašla i nenamenski utrošila za namirnice. Vreme ističe. Još pet-šest minuta i beštija će tražiti da pre polaska na posao ostavi par hiljada dinara za redovne potrepštine za taj dan. U glavi počinje da pravi spisak mogućih kreditora. Od koga zajmiti sredinom januara? Zvoni mobilni: kum Janko. Ajde da se javi, mada od kuma nema vajde, nema za šta kuče da ga ujede. I u kafani se uvek žicari i šljamči uz njega. Ali izgleda da kum Janko nije kasno stigao na Kosovo. Sluša i ne može da veruje: "Zdravo kume, do juče nije imalo za šta kuče da me ujede, al' od juče je druga situacija. Tu sam u prolazu, pa rek'o da ti konačno vratim onih 70 evra što ti već nekoliko godina dugujem, ako si kući da svratim?" "Svrati kume moj najdraži, evo reći ću Milici da pristavi kafu, nema problema za dug, znao sam ja, kum nije dugme." Po završetku razgovora još nekoliko minuta stoji kao hipnotisan. Nije nešto, ali fina je to parica, baš u pravo vreme.

"O, Maro, ti li si trudna?
Mara (crveni): "Nisam...nego ovi praznici me ubiše...jela sam ko prase."
"Boga mi, poznaje ti se."

Mesec dana kasnije:

Mara: "E, mesec dana radim trbušnjaci svaki dan. Poznaje li mi se?"

Sutra, ženo, sutra - sada imam nekog posla.

- Brate, slušaj Echoes od Pink Floyda, ne dođe li ti da pomisliš u isto vreme kako si srodna duša sa svakim bićem ove planete, počevši od Seje Kalača do paramecijuma. A u isto vreme, baš kad krene onaj psihodelija deo, sa morskim sirenama u daljini, da sve odjebeš i devojku i Seja Kalača i Paramecijum i Argetu pureću i da jednostavno jezdiš nekom prazninom jebem ti sve na ovaj dan.
- Dobro odrađena pesma mnogo.

Mika: Jesi li pročitao onu knjigu Zorana Ćirića što sam ti preporučio?
Pera: Mhm...
Mika: I?
Pera: Natera te da se zamisliš...
Mika: Znači nisi pročitao?
Pera: Mjok, brate, ja ta sranja ne konzumiram.

1 - Молим оптуженог Докурчева да ми каже шта има у своју одбрану и да ми каже да ли су истинити наводи госпође Милић Хаџифејзовић у којима тврди, цитирам: "Дотични Докурчев је мог мужа, 20. новембра 2016. године сачекао на ходнику зграде, везао га дугачким канапом, обесио наглавачке на тераси, истим тим канапом му фиксирајући муда, и спуштао га тако са четвртог спрата, до приземља, тачно седам пута, када је мој муж, гдин Дејан Хаџифејзовић добио блажи срчани удар. Након тога га је подигао назад на четврти спрат, у свој стан и шутирао мартинком у лево плућно крило." Па, господине Докурчев, шта имате да кажете на ове наводе?

2 - Прво и прво, није ми била намера да га спустим до доле седам пута, већ ми је при подизању дотичног након шестог спуштања исклизнуо канап из руку, друго, шутирао сам га и у бубреге, али не мартинкама него труперкама, постоји разлика, знате. Треће, ставите се у моју ситуацију. Дотични, неколико месеци уназад свако јутро у шест ујутру креће да вежба у свом стану преслушавајући "Моји су другови" Момчила Бајагића званог Бајага, на рипит, вежбе му се састоје од трчања у круг по стању, певања рефрена и успутног стењања током строфа које и даље није научио. Четврто, тог фаталног, 20. новембра, након целе те тортуре сам кренуо на посао и срео дотичног Декија у ходнику зграде где ме је поздравио са "добро јутро џезеру", што ме је екстремно тригеровало и довело до флешева сваког јебеног јутра у претходних седам месеци. Од када се он доселио у моју зграду, анксиозан сам, Бајагић ми се привиђа на улици, и развио сам фобију од џеза, другова и генерално људи који се зову Момчило. Ако и даље сматрате да сам крив, ето, прихватам казну, каква год да је. Само да будем што даље од овог монструма.

3 - Поштовани судија, то што је живот дотичног сив, не значи да мој не сме да буде жу...

- Nude nam nekog Džavtekuravtoa za poziciju crnca.
- Kakve su mu brojke?
- Zadovoljavajuće. Tri poena, jedan i po skok i pola asistencije po utakmici.
- Kupljeno!
__________________________________________________________________________
- Hoćeš da me upoznaš sa Teodorom?
- Nisi ti taj kalibar, buraz.
- To nije tvoj problem. Kakve su joj brojke?
- 103-55-97-21.
- Šta je to 21?
- Minimalna dužina kurčine koju dotična uzima u razmatranje.
- Pričaj mi o ribama iz njene tenkovske podrške.

- Što je Đole napolju?
- Kladio se sa nama da će da smuva Nevenu ako ne pere zube deset dana.
- Dobro, al' što je napolju?
- Pa brate, postao je više korozivan. Svaki dan pojede bar tri čena bijelog luka i zalije rakijom. Juče kad je bio majka mi se zamalo nije onesvjestila, a ćaći je brkove zamalo spalio.

- E, ovaj spot znam! Sa'ću da pojačam! Slušaj! Zar nije dobra stvar?
- Lepo si rekla, stvar. Jer, pesma nije.
- Uf, ajde što si mrgud, nego si još i staromodan! Baš ekstra zvuči!
- Ženo, svaki dan, ceo dan puštaš to. Osećam se kao da izvodiš kinesko vodeno mučenje: tačno znam, isti debilni ritam, ono kok-kok, jedna debilna te ista melodijica koja ide u krug beskrajno i jedna rečenica kukumavčećim glasom u krug...
- E, znaš šta...
- Ne, znaš ti šta! Izdržao sam dva, ovo je treći dan, dosta je! Razbiću ili TV ili tebe ako ne prestane, bre!
- Iju, šta ti bi?!