Poštovani, hitno su potrebni dobrovoljni davaoci B negativne krvne grupe(trombociti) za momka koji se nalazi na lečenju u Sluzbi za hematoonkologiju Instituta za majku i dete. Davaoci ne mogu biti porodilje i lica koja su se tetovirala u poslednjih 6 meseci. Institut za transfuziju krvi, svetog save 39 (kod Hrama). Hvala unapred svima koji se odazovu ili podele apel. Za sve dodatne informacije obratiti se ocu momka Jocic Bojanu na 064 0780823

Devojka od 50 godina. Teret u rangu Rudarskog basena Bor ili Fap-a. Gleda ona da se skloni, da ne smeta. Pegla neke stvari u sobi, čita knjigu, ali svejedno se ne uklapa.

Legitimna prodaja leda po ceni od par evra za kilogram.

Jebačka edicija izraza "nema na čemu", koja, za razliku od uobičajenog učtivog odgovora na nečije zahvaljivanje, dolazi odmah, pre nego što se sačeka bilo kakva reakcija sagovornika.

Popularna mantra naroda sa ovih prostora, po demidžu gradirana negde tamo između "nedobog" mađije i "pu, pu, pu!" heal-a, kojom se u svakodnevnoj komunikaciji istovremeno izražavaju i nada, i želja da se rendom negativan događaj/negativan period iz prošlosti nikada više ne ponovi u budućnosti. Metodologija odbrane od tamnijeh sila "istorije koja se ponavlja", korelacije tipa postavljanja ugaonog ogledala na smrt-raskrsnici ali tako da je isto okrenuto prema nebu, jebiga.

A kako se pomenuta istorija u našem slučaju ponavlja poput godišnjeg ciklusa Pavićevih serija, fazon, kad bismo to ogledalo okrenuli prema sebi, ne bi me čudilo kada bismo u odrazu uskoro videli i jebene Osmanlije kako nam u galopu jure za petama, sa sve mrtvim Davidsom i Mijatovom prečkom koju poput koplja nosi pod pazuhom, sve mu naturalizovano jebem da mu jebem usta, ja.

Zahvaljujući jednoj od dosta upečatljivih scena iz istoimenog filma (Trainspotting, da budemo precizniji), sinonim za najodvratniji WC koji možete zamisliti. Klonjara najužasnije kategorije gde čak ni najalkoholisaniji primerak muškog roda u trenutku pomračenja svesti ne bi ni preko praga kročio u ribarskim čizmama, i to male nužde radi.
Inače, antipod aleksinačkog klozeta.

Поздрав драге колеге и колегинице,

Мом суграђанину Марку Марковићу из Ивањице је потребна помоћ, треба да оде на лечење у Немачку које је јако скупо а од којег му зависи живот. Овим путем, а и уз помоћ модератора вам се обраћам за помоћ у складу са вашим могућностима.

Jedina imovina koju za života može da stekne većina mladih i obrazovanih Srba. Očevinu su pojele vesele devedesete, a ličnu svojinu evrointegracije.

Realno žešći andergraund od soliste na drombuljama na TV Melos. Ako izuzmemo
klasike tipa Dragana Mirković ili mrtve Legende, PGP RTS (ah, kakvo arhaično ime) uzgaja neke totalne egzotike iz budžaka anonimnosti. Čuješ za njih na RTS2 ili na kraju Jutarnjeg i to je to.
Neko kešira, neko jebe ili je stvarno opasan talenat, nema četvrto.

Jedno u nizu neugodnih pitanja, kakva najčešće postavljaju ljudi-furije. Oni su napadni, arogantni, egocentrični. Oni su prekaljeni matori kurjaci. Ma oni su uvek u pravu! Ali nije dovoljno što to misle, već žele javnu potvrdu.
I šta drugo nesrećnom sagovorniku ostaje nego da potvrdno i umilno klimne glavom, kako bi sačuvao istu?

Uzvik detekcije baronisanja. Skraćeno od "O, jebote kakvih lovačkih priča se naslušah ovde, Sveti Oci i askurđeli".

Mogućnost ljudskog mozga da se vrati na fabričke postavke.

Visprenština od odgovora kada pogubiš nit priče sagovornice s velikim sisama.

Задњи везни међу незапосленима. Почео да шљака, али волонтерски. За пут и топли оброк; евентуално за црвнедаће са бироа. Са координатама X: Ни на небу; Y: Ни на земљи; Z: 0, приправник је онај средњи сталеж који има ингеренције попут мужа баксузне жене, трећег голмана Пардубица или десног ентера на тастатури. A oд некуд мора да се пође, јбг.

Док други долазе на посао у аутима, овај цепа као Фред Кременко, пешака. И то фазон четреспет минута. У најбољем случају зајаше бајс, спусти се до фирме, успут вешто избегавајући бабе, контејнере, моторна возила, одоцнеле пијанце и преурањене кладионичаре.

Nepouzdan. Ne možeš se osloniti na njega jer se ponaša kako vetar duva. Ako mu je dan onda je neprikosnoven, ali ako je ustao na levu nogu onda od njega nema leba.

Tajna odaja koja postoji u svakoj školi, negde blizu fiskulturne sale, ali dobro sakrivena, kao ona vratanca iza kojih su se krili kralj Aleksandar i kraljica Draga.
Čega sve u toj ostavi nema: lopti, lopti, lopti, rakije, rakije, rakije: jedne pljoske ugrađene u loptu tako spretno da se može piti iz ventila samo malo posišeš loptu, onda: hoklica na rasklapanje, džezva okrnjena, stara kutija od kraš keksa a unutra šrafovi, lopta, rakija; dalje: tu je Erotski dodir iz 1991. godine, čarape sumnjivog porekla, gaće profesorke geografije, pištolj luger što je koristio Prle, Holifildovo uvo, kapa komada jedan umazana krečom, lopta, rakija, listovi starog dnevnika umašćeni od bureka a i jedan burek zaboravljeni, jogurt trouglasti, lopta, rakija, mreža za odbojku paz da vam sad ne razapinjem mrežu pa nisam ja Memedović ribolovac neki, igraj fudbal tamo, dalje: domine, sajla i kuka, bušilica i bimbalo za povremenu šljaku, lopta, rakija, šubler, mandarina, bista Josipa Broza, i još: geografska karta Afirke iscepana, plavi kamen, deo ukrasne fontane iz hola škole i tri kvake mesingane, lopta, rakija, monopol, boks formule, tranzistor i olovka koju kad okreneš naopako crno mastilo se odliva i vidi se gola žena sa figurom debeljuškastom iz 1973. godine – peščani sat njegove istekle mladosti:

Mlaćenje rukama tokom razgovora, slično onome na časovima muzičkog. Izuzetno iritantna navika. Nikad nisam mogao da skapiram ljude koji imaju potrebu da ti mlate šakama pred nosom dok ti nešto pričaju. Kao da će tim mlataranjem da ti objasne ono što nisu mogli rečima.

Istina, više puta sam i sebe uhvatio da "hvatam muve" dok pričam ali sam se uvek trudio da odmah presečem to da mi ne bi ušlo u naviku. Jebiga, ne bih voleo da sutra dan, kad omatorim, budem neki deda koji maše prstom po vazduhu, priča kako je nekad bilo bolje, kako omladina ništa ne radi i kako država treba duradi nešto.

Verovatno taj moj animozitet prema besmislenom mlaćenju po vazduhu vuče koren od detinjstva. Odgledao sam dve epizode "Na terapiji" sa Mikijem Manojlovićem i sad mogu da se frljam sa psihijatrijskim terminima ko da sam studirao hehehe... Da se vratim na temu. Kad sam bio klinac u školi sam najviše mrzeo časove muzičkog. Ni matematike, ni fizike već jebenog muzičkog.

Tačno imam sliku u glavi kako profa ulazi i sa vrata nam kaže: "Danas taktiramo, strana ta i ta, počnite..." A on neki zalizani nalickan ciganin. Mame im ga garave oni izgleda samo znaju da duvaju u trubu, rastežu meove i da ispruže ruku da traže.Jurio me ludak sve dok se nisam nekako nakanio da mu izmlataram neku pesmu, i to me pizda držala pola sata dok se nije smorio. Sad skoro sam čuo da su ga skinuli sa grede. Niko nije bio iznenađen. Umetnik čovek...

Jebeš mi sve, znam da ima dvočetvrtinski, tročetvrtinski i četvoročetvrtinski takt, a da me pitaš šta je takt pojma nemam, a i boli me kurac pravo da ti kažem.

Đačka je fantazija (i ne samo đačka) jebati profesorku eks katedra i na katedri i ispod katedre i to je ok ali šta je sa profesorkinim fanazijama?
Nije ona tela njega da izjebe, bar ne primarno: ona je htela tu igru i da ga ponižava i da vidi da mu je neprijatno, bila je to neka eksponencijalna funkcija njene perverzije šta god bila eksponencijalna f-ja.

Plava je bila, frizure kratke i nekako mrka: boja njene kože je bila žućkasto mrka kao one male krofnice iz aparata za krofnice i bila je baš stvorena za prfoesorku matematike.
Iako mlada uporno je negovala stil iz neke 1975. godine sa nekim pantalaonama bež, o uporno bež, i zašto toliki bež, mislim da je imala osamnaets pantalona u svim varijantama bež boje na ivicu: konfekcija Titov Veles šta znam, i uopšte sve tako u fazonu Titov Veles.
Ličila je na ofinger - zlobnici bi rekli ili na nekog iždžikljalog dečaka preobučenog u žensko: kada bi išla otvarala bi korake ostavljajući tragove iza sebe kao paja patak
a to baš damski, bilo, nije.
I taj neki njen ravnodušan pogled istovremeno podjebavajući, bila je pomalo pogrbljena, sisa nekih imala nije, ali da, može se reći: jebljiva je bila ukoliko volite nekonvencionalnu lepotu koja btw i nije lepota.
Ali to sve nije bitno i pada u vodu pred činjenicom da je ona njemu uporno poturala pičku pod nos i to ne iz seksualnih motiva već iz nekih, nepoznatih, nadseksualnih.
Ustvari možda prizvuk nekog odnosa gospodarica – rob:
tako da ipak seksualnih.

Održala bi čas, ispredavala šta već, i onda bi prišla njemu u prvoj klupi; stavila bi ruke u džepove i nekako izvila svoje vitko telo tako da je njemu njeno istaknuto međunožje došlo vrlo blizu lica i upitala bi ga:
Ivane jel ti jasno, jel ti jasno ovo što smo pričali, šta ti nije jasno, slobodno kaži, Ivane jel ti jasno i tako uporno se šegačeći s njim i drndajući kroz džepove svoj matematički klitoris f (x).
A on niti je bio genije niti tupadžija prosek ko i svi mi ali zašto bi samo njega pitala da li mu je jasno kao da je on neki glupak i zašto bi ga tako ponižavajuće pitala sa osmehom jel ti jasno jel ti jasno i zašto mu je sa sve rukama u džepovima tako poturala pičku pod nos da je on morao da skreće lice i pogled jer jeste malo nezgodno na sred časa biti oči u oči sa profesorkinom bež pičkom koja vam igra pred licem.

Mora da joj je mirisala na naftalin i na kosili.

Udariti tupom stranom mača, onom širokom. Ne priznati neprijatelju pravo da pogine ne smatrajaći ga dostojnim toga već ga ovako samo počastiti bezazlenim ponižavajućim udarcem: ajde beži mi sočiju.

Izgovor za već kupljenu glupost
mada posle nekog vremena ko kaže da je glupost
trebaće, to uvek treba
nas vizonare: mene, zorana i onog irca iz bilo jednom da divljem zapadu, niko ne shvata na početku
a posle...
lično, kupio sam topku uplatnica
svi su se smejali
samo sam rekao to uvek treba i nastavio da čistim grašak domaći – deda poslao –
kofa je već bila puna – serem i ja sad gde može onolka kofa da se napuni graškom treba se čisti znaš kolko
a posle – posle svako je tražio uplatnicu od mene da ne popunjava u pošti među ubuđanim skobaljima
davao sam ali ne propustivši da dam i pouku odnosno da serucnem malo