U pojedinim slučajevima samo evolucija sujevjerja koja se prožima i razvija kroz vjekove pod zaštitom ultimativne bapske parole: “tako to treba” ili “tako se valja”.

Proces koji se odvija nakon ustajanja iz kreveta, traje od 5 minuta do sat vremena. Nije ni java nije ni san. Pokreti su usporeni a pogled se fiksira više puta u jednu tačku. Slušni aparat registruje samo visoke tonove.

Злочиначко удружење мрзитеља биљака које заменом теза покушава да прогура свој настрани начин живота као нормалан. То су звери које немилосрдно чупају траву да задовоље своје погане потребе, и то без анестезије... еј, бре! Уместо да је косе, што би било безболније за јадну траву. И ајде што је чупају, него ЈЕДУ КОРЕЊЕ!!! Глед'о сам деду летос док је клао теле, прво га је одвалио мацолом по глави, да га ошамути. Теле касније, малтене, ништа није ни осетило. Деда је душа од човека. А не ко мој комшија. Једно јутро је улетео комбајном у поље сунцокрета са запада док су главоње пратиле сунце. Мучки, с'леђа... Е, такви ликови не треба да живе. У таквом свету не желим да одгајам своју децу. Сви ће јести јагњетину, чим израсту млечни зуби.
Еј, вегетеријанци, знате ли ви колико ембриона сунцокрета неће дочекати да одрасте због ЈЕДНОГ литра уља, а? Ти ембриони умиру у преси на крајње свиреп начин, само да би ви зачинили салату. А 50 литара свињске масти добијеш од једног јединог крмета.
Где је ту правда за биљке? Начин на који се убијају је средњевековни. Метал, па у живо месо. Без најаве. И то по дану, када врше фотосинтезу и када су најактивније. Ни једна животиња није то доживела од људи.
ДА СЕ КОЉУ БИЉКЕ, АЛ' НОЋУ, КАДА НЕ ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ!!
Убијају се на најподлији начин. Оне не могу да се бране. Не могу ни да вриште док их кољу дрвосече. Осим тога, имаш дрво од пар тона које сјебе циганче од 40 кила. ГДЕ ЈЕ ТУ ПРАВДА И ВИТЕШТВО! Али за вегетеријанце та смрт је регуларна, а разбијено јаје је злочин, полизан мед је крађа!? О ембрионима биљака и цеђењу живота из њих, не могу више ни да причам.
Али, пазите, њихов изговор је: биљке немају нервни систем... Па, господо, да ли то значи да је све што нема нервни систем осуђено на сурову смрт самим рођењем. Да ли то значи да све што нема нервни систем може да буде живо поједено, без гриже савести? То је опасна дискриминација: "Ако не осећа бол, сеци га, кувај, пеци и једи на живо - нема проблема". Замислите да вас неко коље моторном тестером неколико минута, после вам скрнави тело, маже га некаквим смолама, спава на њему, и... фуууј.
А ту је и цвеће које се масовно дели као поклон и знак пажње. Људи моји, поклањају лешеве биљака које су само хтеле да оставе потомство за собом. Ајде да их одма убију, него им ни то није доста, па их одржавају у животу у некаквим вазама, да се што дуже муче. Да не говорим о томе да масовно ископавају посмртне остатке њихових предака, продају их по ненормалним ценама и после их СПАЉУЈУ. Ни мртва биљка није добра биљка.
Ал што је најмонструозније, узимају делове једне биљке и калеме је на другу. Молим вас лепо, кад су месоједи зашивали кокошију главу на тело свиње?! Гнусно!!
За разлику од вас, наше животиње умиру достојанствено. И нико их не једе живе! Наше животиње пре конзумирања прођу безброј посмртних ритуала: димљење, саламурење, конзервирање, печење и сл. Даље, могу данима да висе у излогу, да би им се у мимоходу одала почаст и да би им се гладни грађани Србије дивили. Зар то није дирљиво?

Univerzalni alat, rešava sve probleme, počev od zavrtanja slavine, hoblovanja parketa, čačkanja nosa, pa do ćelavog majmuna koji 'oće da vas bije.

Digitron vecih dimenzija koji ima osnovne funkcije racunanja.

Citat neimenovanog ratnog veterana iz '99-e, branioca mosta u selu Majur (koji im je od dragocenosti) i da ne zaboravimo, organizatora tog skupa.
Mnogi ne shvataju da je dotični retorički genije, jer je ovaj citat univerzalno oružje za instant skenj sagovornika koji nam upućuje pitanje "zašto?".

или "идиотски дан". Дешава се с времена на време. Назван вероватно по неком Глигорију из непознатих разлога, можда баш због тог Глигорија.

To ti je kad izbije tuča pod šatrom na svadbi, a ti staviš klupu na ramena i počneš da razgrćeš sve oko sebe...

Vrlo komplikovana pojava. Kad je žena ostavljena, to ume da bude mnogo zajebano. U svakom slučaju, različite žene to doživljavaju na različite načine.

Prvi tip žene to doživljava na način ''Ostavljena ja, nemam nikoga, ostavi me ljubav moja, neću drugoga!'' i tako tera dok joj se na spolovilu ne nakupi paučina, sanjajući o izgubljenim snovima i sreći, kajući se kasno što je srce poslušala ili obrnuto. To je emo tip. Ona pati. Ona jednim delom svoga srca uživa u toj patnji. (Ja) Od takvih žena postanu usedelice.

Drugi tip žene doživljava muškarce kao gmazove koji puze i kao smrdljiva govna, što je tipično projektovanje misli o samoj sebi - ona doživljava sebe kao odbačeno govno koje sad mora da puzi pred drugima i moli da se neko smiluje i podari joj besplatan palamar. Međutim, ona to ne želi da prizna, pa na svakom koraku ističe svoje mizandrične porive. Tragedija je kad takve žene već imaju ćerke. To su one klinke koje mrze dečake i ne znaju zašto ih mrze. Naučile od majke, jebiga. Vremenom steknu fobiju od kurca, pa prvi muškarac mora dobro da im prodžara mozak kitom ne bi li izbacio svu garež koju im je ubacila majka u glavu.

Treći tip je kurva koja jedva dočeka da je muškarac ostavi, kako bi počela da se jebe punom parom. Ona je kivna što njen muškarac sada jebe neku drugu i zato želi da mu se osveti tako što će da se takmiči sa njim u tome, zapostavljajući činjenicu da je muškarac koji mnogo jebe različite žene jebač, a da je žena koja se mnogo jebe sa različitim muškarcima ipak samo kurva i ništa više od toga. Takve žene u 35. postanu umorne i razjebane, bez neke posebne perspektive.

Četvrti tip žene je jednostavno normalan tip koji pušta da stvari teku svojim tokom, kao što su tekle i pre nego što je ostavljena. Od njih može nešto i da bude.

Развојни пут једног другачијег осећаја боли.
То је такав осећај који се разликује од свих њему иоле сличних. Осећај који скоро па да и нема додирних тачака са оним што је написано у стручној литератури. Чудан осећај.
Резултат је спољашњих утицаја али не оставља трагове на кожи. Нема отворене ране, нема модрица. Нико неће приметити.
Све док не проговориш. Е, тад та кнедла што ти стоји у грлу постаје итекако приметна.
Почнеш лепо да кркљаш, да шиштиш, да пиштиш, да немо отвараш уста, као риба на сувом, да се гушиш бре. Изгибија. Асфиксија. Фантомски прсти око твог врата. Небитно.
Е, онда изводиш одређене ритуале да одагнаш те духове. Залијеш нечим. Неким пићем чији се садржај изражава у процентима, а ту не мислим на стопостотни сок од наранџе. То је само шарена лажа.
Елем, када се ратосиљаш тих аветских руку што те гуше, када та кнедла и све остале пичке материне што су ти правиле застој у грлу крену доле, да се то све покуша фино сварити, неретко ће ситни фрагменти те кнедле скренути с пута а њихова есенција ће путем којекаквих жила, вена и артерија да се обре у средишту кардиоваскуларног система. У том јебеном перпетуум мобилеу што чорбу не троши, већ рециклира. Ту већ настаје куршлус. Отров почиње да куља венама и да се шири као шумски пожар. Све је захваћено и све гори и сагорева, па и алкохол. Ватра тиња и тиња. Белим па наранџастим па црвеним сјајем, црпећи из тебе сав кисеоник што јој је на располагању. И тако све док се напокон не угаси, жар утрне а пепео затрпа ружним успоменама.

Duvati u balon na alko-testu i naduvati 2.20 promila.
Izraz u kome je svaka sličnost sa visinom čuvenog litvanskog košarkaša, Arvidasa Sabonisa potpuno namerna.

Postupak kojim se od dve poznate i priznate namirnice (hleba i supe/čorbe) dobija neodređena masa. Ovaj vid prehrane uglavnom praktikuju baba, deda i Nemci. Za Nemce to nije nikakvo čudo jer oni umeju da naprave i druga Frankenštajn-jela, poput pivskog sira ili pice sa kupusom. Jedino nije jasno da li su udrobljavanje oni doneli u naše krajeve tokom okupacije ili su zapravo pokupili taj običaj od babe i dede.

Mlađe generacije su manje sklone ovom vidu gastronomskog eksperimenta. Njime su naročito ugrožena mala deca, jer je poznato da se sklonost ka perverznom kombinovanju namirnica i ka jelima kao što su sarma i papazjanija stiče tek sa određenim godinama. Kao za inat, baba i deda će svoje unuke pokušati da vrbuju u sektu udrobljivača svaki put kad roditelji nisu tu, što kod dece izaziva teške traume, veće čak i od onih koje ostavlja mleko sa kajmakom.

Granični pojas legalizma.

Izuzetno popularna zakletva među crnogorskom šabanerijom. Svako ko je došao u kontakt sa ovom izuzetno zanimljivom klasom ljudi bio je u prilici da je čuje, brat bratu, bar nekoliko puta. Obavezno se izgovara kao jedna riječ, brzo, uz neizostavnu uvjerenost da će slušalac posle pozivanja na najveću nacionalnu svetinju povjerovati i u najgnusniju laž.

Kralj od co'eka. Uvek je sa ekpiom. Svako okupljanje, izlazak i bilo koji dogadjaj iole vredan pominjanja ne može a da ne prodje bez Bilija. Uz Bilija su uvek barem još dvojica. Bili nikad nije vidjen sam. Za razliku od njega Joško je uvek sam, totalno asoijalan tip.

Када је неко отворен за све врсте сарадње, човек који лако пристаје на склапање договора.

Објашњење израза: У Сомалији бесни рат протеклих тристо године... недостатак хране и кинте једноставно доводи до тога да сомалијска курва пристане на све јебене гадости које неки перверзни болесник може да умисли само да би зарадила који ситниш! Секс са 20 војника, болесне справе за малтретирање током секса, везивања, шамарања и тако те зајебанције.

лик: "Може да ти висиш са дрвета и да имаш омчу око врата да пушиш оном лику а да те он повремено подигне да дођеш до ваздуха, наравно све време те ја пуним у рч!?",
сомалијска курва "3 долара!"
лик: (даје 5 долара) Задржи кусур

Много корисно слово. Пример штедње кад треба да напишеш ''ја''.
Уместо два, пишеш једно слово. Нису Руси наивни.

Adresa destinacije koju je izuzetno komplikovano pronaći, a kad je i pronađeš, tu si gde si i onda opet treba da nažuljaš nervna vlakna dok se setiš puta do tačke odakle pođeš.

Najčešći flešbek na detinjstvo. Ubedljivo najviše boli od svih batina koje ćeš dobiti u životu. Ako ih ikada i dobiješ. Ne bole samo obrazi, već i klinački ponos, duša. Jer, znaš da si pogrešio, bio kriv ili nevin, ćaletova teška ruka ti ne gine. Trenutak pred udarac, dilemu da li će najzad popustiti i oprostiti, prekida snažan potisak vazduha velikog dlana prema tvom majušnom licu. Ruka samog Boga. Nastaje jaz. Najkraći jaz ikada. U deliću sekunde kroz glavu ti prolaze najkontradiktornije misli ikada: Zašto sam promašio zicer na fizičkom; Da li sam ugasio svetlo u kupatilu; Da li da kažem za četvorku iz matematike; Da li je Maja iz VI 2 provalila da mi se sviđa; DA LI ĆE DA BOLI?
Hoće, boleće. Boleće kao sam đavo. I ti to znaš najbolje od svih. Boleće prvo obraz, pa jagodice, usne. Uho. I ono boli. Oči se naglo magle... Gotovo su krvave... Bol te polako preuzima...A ti ćutiš. Nemaš snage ni srca da izustiš bilo šta...Pokušavaš da zadržiš suze za sebe, jer si dečak, muškarac, budući vojnik...Ali ne ide...
Osramoćen si. Ponižen. I to pred nekim strancem. I mlađim bratom...Gledaš kevu u predelu brade...Ne možeš u oči nikako...Ćale te je jednostavno u trenutku - Uništio...

Ali hvala Mu, zbog njega si ispao ČOVEK.

Urođenih 0,5 promila alkohola u krvi