Boli me kurac šta misliš ali sam fino vaspitan.

Imaginarna lokacija ka kojoj teži svaki rab božji od trenutka kada napusti majčinu utrobu i ugleda svetlost dana. Ne mora nužno da bude vezana za sunce i suncem obasjana mesta, za šta su nam najbolji dokaz oni koji su sreću našli u skandinavskim fjordovima, ali pod obavezno se odnosi na neku vrstu blagostanja. E sad to blagostanje se razlikuje od čoveka do čoveka. Na primer, ljudima kojima je porodica najveće bogatstvo mesto pod suncem će biti tamo gde će sviti porodično gnezdo i podići svoju decu, dok ga oni koji vole da žive život punim plućima zamišljaju na nekom karipskom ostrvu uz dve pičke i čašu nekog skupog pića.

Eng. "crash test". Dolazak kod njenih, propitivanje njenog ćaleta o tebi i tvojima deset koljena unazad, te ispitivanje tvog potencijala za alkoholisanje od strane istog. Ako udariš glavom o sto, jebiga, ispao si iz užeg izbora za proizvodnju njegovih unučića sa njegovom ćerom. Lakši je prijemni za vojnu akademiju, sa sve nošenjem ormara i zamrzivača na leđima.

Симбол одрастања једног мушкарца. Некада, док је земља била главни извор зараде, прва узорана бразда сматрана за тренутак кад дечак постаје мушкарац, чак и више од прве свиле која му се јавила на лицу, грудима и око препона. Данас поред већ добро познатог значења скидања мрака, прва бразда представља сваки догађај који од младе (често и инфантилне) особе ствара одраслог човека.

Самом себи сужавати листу избора за животни пут. Боље речено, самом себи упропастити живот без икакве потребе. Обично се људи након тога дебело покају, али, после јебања нема кајања.

Varijabilni vremenski interval kojim se garantuje trajanje statusa quo, potencirajući pritom egocentričnost i navodnu sopstvenu bitnost.
Najčešće se koristi kao garant bezbednosti ili uvod u pretnju i negaciju najradikalnijeg oblika, pri čemu je mogućnost skorije promene identična brzom oporavku jednog sajta slenga.

Repovi iz prošlosti koji se i dan danas vuku za nekom osobom. Pod ovim se misli na veze, pijanstva, tuče, pa čak i na neke teže krivične prekršaje.

Dobronamerna kritika sagovorniku da zalud troši vreme i snagu na nekog ko to ne zaslužuje radeći nešto što će mu doneti više štete nego koristi.

To vam je, dragi moji, kad se upustite u nešto za šta ste sigurni da nema šanse da izmakne kontroli, zato što vi, pobogu, mislite svojom glavom i znate šta želite u životu. Lupate se u prsa i glasno govorite kao neku mantru "Ja sam homo sapiens, svesno sam biće, emocije su za slabiće! Uuuaaa osećanja i slična sranja!” Naravno, želite da sve konce držite u svojim rukama, zar ne? E pa, u ovom slučaju pravila igre se menjaju…

Pojavi se tako neko u vašem životu bez ikakvog smisla. Neko ko vam, sasvim neprimetno uđe u svakodnevnicu krajnje nepristojno, bez pozivnice! Kakva drskost! ALI! Vreme čini svoje… Od ponekog osmeha, bezazlene šale, nenamernih uvreda (naravno ne primamo to previše k srcu, jer ipak smo mi, da vas podsetim, odrasle zdravorazumne jedinke). Polako shvatate da vam prija što ste napokon našli dostojnog sagovornika, nekog ko razume vaš taaako avangardan pogled na svet. Neko ko voli slične stvari kao vi, ili još bolje, mrzi iste stvari kao i vi pa do sitnih sati raspravljate o nekim, zapravo zaista nebitnim stvarima.

Ali vama su te stvari bitne, ili bolje reći, bitan je taj osmeh koji izmami neka izvaljena glupost, neka izrečena sitnica. Čavrljanje postaje sve češće i duže, smisao je sve dublji i značajniji. Bitan je taj sjaj iz oka koji nekako prija, baš prokleto prija! Počinjete da zapažate svaku sitnicu na licu te osobe. Pamtite kako blago razvuče usne u poluosmeh kada ste srećni, kako upitno izvije obrve kada ste tužni i kako upija svaki vaš pogled i osmeh kao sunđer. Počinjete da prepoznajete i najsitniju mimiku na njenom licu tako da vas ne može slagati sve i da poželi! Ali to primećuje svaki dobar prijatelj, zar ne?!

I tup! Lupi vas nešto po glavi, ne znate šta, ali se osećate pomalo ošamućeno. Uhvatite sebe kako, ceo dan sa osmehom na licu u glavi vrtite film od sinoć kada ste, kao i obično raspravljali o nekim nebulozama. Ili to već beše jutro?!

Patetični pokušaj teenejdžera sakupljača salveta da se bar na kratko oseti kao zajebani dugokosi bajker iz holivudskih filmova. Ova fraza, praćena dubokim uzdahom i zgrčenim obrvama, istog trena ubrizgava neverovatnu dozu preko potrebne zajebanosti. Nakon melodramatičnog kraha nesuđene ljubavi devojka ostaje uplakana na kiši i pogledim prati nesuđenog izabranika srca njenog kako tiho nestaje u noći. On hrabro priznaje da je stoka kojoj plođenje jedne ženke nije dovoljno i da ne želi više da povređuje svoju dragu, te muški prekida sve i lišava je sigurne patnje. Ah, sudbino!

Američki komesar za proširenje.

Odjeb na prijedlog za nešto novo, moderno. Naravno, školovani među nama znaju da je to ljuta opaska kurve Kristine na novopredstavljenu tehniku ton filma, zbog koje ona postaje tehnički višak.

Jašta, nego je loš lijepa moja bošnjačka omladino. Loš, alaha mi, na dunjaluku ga nema! Zamislite, molim vas, on osnivač nekih tamo "Gusala" u Mostaru, još sve sa prefiksom "srpski". Pa, kaže... "... i svuda gde je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja...". Genocidaš, bolan! Od svega mu valja "Emina", a i ona je onako, srednja žalost. Ukinuti šantićeve večeri poezije! Što da veličate vlaha kad imate svoje pjesničke veličine kao što su... ovaj... na vrh mi jezika...

Loš je učena srpska kritiko, loš i nikakav. Pa, kakav je to pjesnik koji je razumljiv širokim narodnim masama? I dokle više ta ljubav prema otadžbini, pa ljubav prema otadžbini. To je tako passe. U poeziji treba da uživa i poeziju treba da razumje samo elita, sa minimum filozofskim fakultetom i doktoratom pride. Ostala žgadija neka čita Marinu Tucaković, za bolje i nisu.

Loš je Šantić, moja proevropska, liberalna inteligencijo! Otvoreno pozivanje na prkos i borbu, izostanak dekadencije, ljubav prema ženama... prosto neka paorština izbija iz svega toga. Eh, kad Rembo i Verlen urađeni opijumom jedan drugog naizmjenično natakare na neomašćen kurac... to lirika sama frca iz njih! Da je mjesto Anke, uhvatio pod ruku Ćorovića, pa bi ti vidio poezije! Ovako je ostao samo pokušaj od pjesnika.

Loš, da gori ne može biti.

Templejt odgovor prosečnog stanovnika sa ovijeh prostora na neobjašnjivu promenu u dotadašnjem ponašanju i(li) delanju određene ljudske jednine, odnosno množine. Ad hok rešenje nepoznate, u trenutku kada se iscrpe svi logički pristupi rešavanja iste.

Ono - mora da rogati batica do jaja štuca tamo dole koliko ga spominjemo ovde gore...

Naizgled bezopasna obavezna stavka koju svaki učenik petog razreda mora da ima za kraj školske godine, ali nije baš tako.
Elem, osim što moraju da navedu vrstu i poreklo biljke kojima pripada, nastavnici očigledno nemaju predstavu da učenici zarad pozitivne ocene rizikuju i sopstveno zdravlje izbegavajući raznorazne prepreke poput stršljenova, šarki, poskoka, pa čak i vlasnika imanja koji misli da mu postavljate nagaznu minu u sred livade.

Povukao se. Nestao, tiho, bez glasa, bez traga.

Da se i ne primijeti. Možda neko, nekad, stane, pogleda, vidi da ga nema, slijegne ramenima i produži dalje. A možda i ne. Sve rjeđe i manje, uostalom.

Ostaće slika na banderi do prve kiše. Broj u imeniku do prve promjene telefona. Samo par slova u nekom tamo arhivu i uspomena. Dok ne izblijede.

Univerzalni izgovor koji sprečava dalja potpitanja.

Мрља на платну, круг радијуса 5 милиметара у којој је виртуоз са четкицом у рукама насликао неку тугу, срећу или сврху постојања коју само он може да види и схвати. Бела позадина са брабоњком у средини. К'о клот пасуљ.

Период у животу сваког младог птића кога родитељи избацују из гнезда, налик на оном кад ти први пут скину помоћне точкове са бајса, па те баба вошти јер јој је жао што си пао и разбио се. Лова коју имају родитељи је обрнуто сразмерна времену које им треба да ишутирају чељаде (које је спрцало 20 и кусур у гузицу и нарасло једно пар метара, али ипак чељаде). Трусно доба у коме само најхрабрији опстају, а они који то нису поклекну и ручају и перу веш код старамајке док јадна не крепа, или док ћале не добије нервни слом јер ни са својих седам банки не може да к'о сав крштен свет седи у гаћама по читав дан и чита Хало огласе.

Неки птићи, пак, једва дочекају да буду ишутирани у ново гнездо, међу нове коке и гуске, али други... Други љосну не прелетевши ни пар метара, међу гладне лије које их раскупусају.

Superlativ imenice pustoš. Nema ničega, osim vode sa 30 grama soli po litru, ili možda neka ptica, koja te namerno pokaki pitajući: "Zašto bivaš ovuda, kad ima lepših mesta".
Nema nikoga i ničega. Idealno mesto za samce koji žele da napuste realan svet lažnih prijatelja, i umetnika koji bi dušu dali da onakav prizor imaju kod svoje kuće.

Ne mora da bude baš geografski, može opisati totalnu pustoš i u drugim krajevima sveta.

Može opisati i čovekovu tugu.