Obična činjenica.

Stan pun studentkinja.

Šoljica kafe koja stiže nadomak ruke upravo u trenutku kad ti je najpotrebnija. Onda kad na svesnom nivou još nisi došao do artikulacije misli kojom ćeš zatražiti kafu ali ti nešto golica čeoni režanj mozga iznutra, a nervi trepere u iščekivanju odluke.
Šoljica koja se magično stvori na stolu upravo u trenutku kada pružaš ruku i otvaraš usta da izgovoriš čarobnu reč.
Savršena šoljica, ona koja nosi više emocija nego arome.

Powerslavni mast hev ajtem koji najveću popularnost doživljava na prelazu iz prve u drugu deceniju 21. veka.
Čini ga par elastičnih niti na koji su nanizane drvene sličice najmoćnijih svetaca koji se ciklično ponavljaju, pa bi tačan naziv bio najmoćniji sveci.
Zajedno sa crnom brojanicom i bogorodičinim suzama čini sveto trojstvo pijačarsko-pravoslavnog starter paka.

Valjanost upakovana u crnu, plišem iznutra, postavljenu, kutijicu, koja se otvara i zatvara baš kako treba, precizno, onako kako se nekad pisala tehnička slova, kako se nekad peglale pantalone na ivicu, kako se nekad... i tako to...
Tu je šestar i njegova žena (ono što služi za razmer) i neki mali šestarčići, govna, njihova deca dokona. Samo se otac upotrebljava i izgibe radeći a ovi lade svoju hromiranost u crnoj kutijici u ladovini iza naslaganih rokovnika i bole ih ono dole šrafče na zglavku i žirafče u akva parku.
Pa tako i kad vratiš tatu šestara da leži tu među njima, primetna je razlika, on se jadan ofucao, počeo da se ljušti sjaj, odvrće mu se stalno glava a gospođa šestarka ne može ni ono koleno da savije onako nepodmazana pa ne da međukračje časnom šestaru. Pa on šta će mučenik mora svoje normalne šestarske potrebe da zadovolji onda sa nekom bednom uglomerkom kurcolomkom il da se spanđa sa štrokavom rapidografkom što svuda ostavlja mrlje...
A i on, sve teže iscrtava sve šire i šire godove, dok mu jednom ne bude kljoknula glava, tu, na panju, pokušavajući da obuhavti osamdeseti krug...

Sterilni, takoreći medicinski izraz za jebačinu, za jedan stepen finiji od spavanja. Prvenstveno deo rečnika seksualne edukacije maloletnika, sreće se često u obliku "prvi put imati odnose", "želiš li odnose" i "ihaaaj, otkad nema odnose".
Izraz je vrlo zahvalan za korišćenje, jer ne precizira vid primenjene tehnike, niti rase i vrste učesnika.

Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.

U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..

Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.

Bolje i pospani henddžob smorene žene nego da zornjak predrkaš nad šoljom.

Na jeziku konobara, zajednički naziv za porudžbinu na koju su potpuno zaboravili.

Prihvatiti se neke, u tom trenutku, nepotrebne radnje i posvetiti se istoj kao blesav. Desi se svakom da ga nešto nekad istera iz takta i da mu se učini da će, ako u tom trenutku ne olakša sebi na neki način, ubiti nekog. Onda jedino ostaje da se dotični dohvati usisivača i prione na sređivanje već čiste sobe ili uzme sekiru i ode da iscepa neki metar drva iako se već dve godine greje na gas. Jebi ga, mora da otpusti neki "ventil na duši" ako ne želi da dođe do pucanja sistema.

Загревање за плач код јако мале деце. Клинци до четврте године имају тај карактеристичан полуплач, који се развије у право кмечање брзином којом Јован Мемедовић обрсти сељацима зимницу, ако то већ мама и тајо не спрече меком руком и умирујућим речима. Неопходно је вергл спречити док не укреше, јер ако укреше угасио си га. Дакле, потомак је пао и лупио колено о степеник? Узимај у руке и удри зли степеник, ако нећеш да пусти сирену.*

*Ако си трве олд скул родитељ, онда пусти ђубре да плаче, или му запуши уста попаром.

Esencija enterijera svake tvrdokorne kafančuge koja drži do sebe. Znak memle i oronulosti mesta ali i pokazatelj dobrog provoda: jelo se, pilo se, slavilo se i pre svega - živelo se. Otuda i rupčage na kariranim stolnjacima, da svedoče o prolaznosti i pijanstvima koja su se prepričavala. Svaka progorela rupa je priča za sebe, bilo slučajna ili namerna, u momentima kad pesma i život bace u sevdah.

Jeb'ga bajo, kad cigani opletu Angelovu ''Priču o nama'' ili Tomino ''Dno života'' vadi se ono malo preostale mesečne plate iz skrivenih štekova u jakni i lomi ionako oskudan inventar - ko će još da misli o tome gde je završio žar cigarete...

S leđa.

Dođe tako, ničim izazvan, u momentu kad si najranjiviji, dok balansiraš na ivici jave i sna, taj strašni momenat spoznaje. Budi siguran da psiholozi za to imaju i stručni naziv, ali, ko jebe psihologe, ionako nijedan nije tu pri ruci, na noćnom stočiću, kad kao iz praćke izbačen, doskočiš u javu sa teretom razumevanja većim od one kugle za rušenje zgrada. Ovu nejednačinu ćeš morati sam da rešiš.
Uz užasnu tahikardiju, shvatio si da je Deni iskočio iz aviona i da mu se padobran nije otvorio, da je gledao kako mu se zemlja približava brzinom za čije izračunavanje formula u tom momentu nije bila bitna i da je poginuo, ej, poginuo, nema više, ćao zdravo, gotovo. Ko bi rekao da on, onako neodgovoran i neozbiljan, može da uradi nešto tako ozbiljno kao što je umiranje.
Skoro kriknuvši, razumeo si do kraja strašnu istinu da Katarina nikada nije udahnula vazduh, da ove godine neće krenuti u peti razred.
Nisi shvatao šta znači ostariti. Još se nadaš da te tek čeka milion mogućnosti, sportova u kojima se treba oprobati, dubina do kojih treba zaroniti, veština koje treba naučiti... Neće da može, prošao voz. Evo ti na!!! Sad znaš. Budi se!!! (budan sam)
Stani. Udahni. To je samo muzika. Hvata te nespremnog. Laže te, tu u mraku, jer zna da u senkama ne vidiš detalje. Ne vidiš veličinu. Ne vidiš drugu stranu. Osvrni se, tu, sa desne strane... To je to, to je kontraritam. Tu je ženska pevnica, odgovor na napev. On povede, ona odgovara. Skoro pa harmonija. To je to... Diši. Spavaj. U redu je. Sve je u redu.

Trejdmark. Ono po čemu te prepoznaju svi ljudi na ulici, u selu, gradu ili čak državi. Jedinstvenost.

Nastalo od znate već čijih naočara.

Dobio pičke.

Pokušaj izjednačavanja životnog standarda našeg mučenog trudbenika sa uslovima života onih gore, gde se pod tamo misli na svako civilizovano inostranstvo gde rmbaju od jutra do mraka za bednih par hiljada evra mesečno.
Zaključak je po pravilu izazvan, za naše podneblje tako karakterističnim izlivom kompleksa više vrednosti na mozak averidž kritičara takozvanog boljeg života.

Rekao ti je, i uvek će ti i dalje postavljati ovo retoričko pitanje pre nego što krene da priča nastavak uglavnom nestvarnog događaja koje je sam prošao i preživeo.

Poslednja linija odbrane radnika kol centra. Rečenica koja treba da te spreči u jebanju majke i njima i firmi i direktoru. Neumoljiva statistika kaže da se posle uvođenja ove rečenice broj reklamacija smanjio za trećinu, a broj sudskih procesa zbog uvreda i pretnji povećao za 40%

Obično izgovoreno od strane grdosije koji nosi ili upravlja još većom grdosijom, sve u cilju olakšavanja tereta da bi se isti najebao mame nekome ko mu ide na živac.