- Dobar dan.
- Dobar dan, kako mogu da vam pomognem?
- Imam problem sa platnom karticom.
- Kakav problem?
- Na stranu to što se malo odlepljuje ova plastifikacija, ali problem je ozbiljnijie prirode.
- Recite.
- Neće da mi popuši.
- Iju! Kako to mislite?
- Pa lepo, plaćam redovno mesečno održavanje kartice u istom iznosu u kojem ženi dajem za frizeraj. Kako se ovoj drugoj ponekad i omakne da me oralno zadovolji, a karticu mesecima nisam ni za kakvo plaćanje upotrebio, mislio sam da je u redu da malo iskoristim svu tu pažnju koju joj i vi i ja posvećujemo. Ja novcem, vi održavanjem.
- Nisam sigurna da razumem, želite ja da vam popušim?
- Nisam to mislio, al' može i tako. Samo molim da ovo ne bude uvod u prodaju nekog naprednijeg paketa, ljubim vas.
--------------------------------------------------
- Simke, jebeš li ti ovu sponzorušu Marinu, ili šta?
- Ma jok, samo plaćam mesečno održavanje, nikad se ne zna kad će mi zatrebati.

-Ovako?
-Piksel levo, bukvalno.
-Ovako?
-Kida. Ajde čekaj, podigni gore malo.
-Može?
-Šuri. Aj malo spusti tu marginu, bode oči.
-Ovako?
-Da, objaš.
-Da snimam?
-Snimaj...
-Snimam.
-Čekaj, ajde samo još piksel nalevo.
-Ovako?
-Plete. Snimaj.

6500. godina p.n.e.

- Bam-Bam, eno ga međed ispred naše pećine!
- Pa dobro, neka ga, šta bi sad ja trebalo da radim? Da idem goloruk na međeda?
- Pa muško si!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
1190. godina p.n.e.

- Helen, počinjem da mislim da ovo i nije bila tako dobra ideja. Ovaj tvoj bivši muž će nam jebati majku majčinu, sravniće Troju sa zemljom...
- Parise, ne možeš da odustaneš, muško si!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
2018. godina n.e.

- Milane, do kad misliš da živiš kod svojih roditelja? Ja hoću da ti i ja živimo zajedno, da se odvojimo više...
- Kako? Radim za 23 hiljade, ti ni ne radiš uopšte. Sa tolikim budžetom možemo useliti samo u Karton Siti, čak ni tu ne možemo ubosti neku kvalitetniju kutiju...
- Muško si, rešavaj to!

Pera: Tebreks, hoćeš da mi prodaš onaj svoj stari "Fijat Bravo"? Znam da je mator, ali mi treba za malog, tek položio vožnju, pa da se malo uhoda, dobar ti, dobar ja...
Mika: Znaš kako, matori, on je garažiran već pet godina, ali je u odličnom stanju...
Pera: Dobro, sve to stoji, ali koliko ga ceniš?
Mika: Pa pazi: ja sam ga platio petnaest glava, ogromne pare za to vreme. Prešao je sto 'iljada, za svakih hiljadu kilometara, ja ti skinem stotku... Dođemo na pet 'iljada.
Pera: Aham... A reci mi, ekonomisto, koja je valuta bila tada u opticaju?
Mika: Aaa, pa da, tad su još bile marke, jeste... Dobro, samo za tebe, četiri i po 'iljade!
Pera: Vrati na pet, pa deli sa dva, mada ti je i to previše. Danas su evri!
Mika: Brate, danas nisu sankcije, lakše je nabaviti evre, nego tada marke... A i emotivno sam vezan za njega.
Pera: Pa ga zbog emocija garažirao!?
Mika: Četiri glave, poslednja cena.
Pera: Aj', ne seri, "Bravo" ima na auto-pijaci za ispod iljadarke.

:zvuk paljenja TV-a:
Vesić: ...A ovo vrhunsko osvetljenje, kakvo ne postoji ni u Njujorku će privući tačno dvadeset miliona tur...
Novinar: Gospodine Vesiću, zar ne mislite da je to malo preskupo za grad, u kome trećina stanovnika nema ni kanalizaciju?
Vesić: Znate šta, bivša vlast...
:zvuk gašenja TV-a:
Žena: Što ugasi?
Muž: Ne mogu više da ga slušam... Koza lipsava, a rep diže!

Tražio mi Pera 100 evra na zajam do prvog.
PA jesi li mu dao?
Jes`, pa da čekam k`о prošli put 6 meseci. Nema više ludih ni u Raniloviću.

A: Šta radiš to?
B: Perem čaše od viljamovke, oseća se.
A: Ostav to da ne bude preko ustiju.
Moja baba: Pičkice malene, gladne.

"Шта си ми дошао овде да паметујеш, ај кифели."

- Владо 'де нам је дете цео дан? Да се није затровао храном цео дан не излази из собе.
- То није дете то је коњ од 30 година. Ено га рањеник мајкин гечи у соби к'о Солунски фронт да је пробијао а не пио до пола ноћи.
-----------------------------------------------------------
- Бууураз како сам се грдном ракијом ранио неки дан мислио сам ослепећу. Три дана ме укућани пипкали штапом кроз прозор да виде јасам жив.

- Умрло Чкаљино куче, јавили на дневнику.
- Знам, усрала сам се у танге кад сам чула трагичну вест.
- Е глибуљо.

Сурова реалност: Синоћ сам на журци попио три вињака и отишао спавати.
Зачињено: Синоћ сам на журци попио литру вињака и пола литре домаће ракије. Затим неку малу одведем на терасу и реко ајд га цмокни, хехе, значи хаос. Онда сам отишао спавати.
------------------------------
Сурова реалност: Ударио сам га у главу, он ми вратио и онда сам побегао.
Зачињено: Пичкетина, ја га навучен на колено, он ме мало окрзне шаком и онда нас раставе. Ја реко ајмо 1 на 1, само ти и ја, али није смео.
------------------------------
Сурова реалност: Дошла нам Комунална полиција на стан, рекли да морамо платити казну јер се чујемо три блока даље. И ми платили.
Зачињено: ... реко нема шансе да ја то платим. Ко ће ме натерати?! Још сам им и исправе тражио, знаш како су се усрали. И ту ја фазон ајд се договримо нешто са стране, али нису хтели, морали смо платити јебига.

"Јебаћу те кад порастеш."

Mile: Buraz, kakva nam je perspektiva?
Djole: U petak je slava kod Marka, subota- Deki slavi rođendan, a u nedelju idemo opet kod Marka, da mu popijemo što je ostalo, i smislimo perspektivu za sledeću sedmicu!

- Дајте ми... шта вам је ово?
- Бунедо.
- А?
- Бунедо.
- А ово?
- Римеро.
- Ау, ал' је зелен јеботе. А ово?
- Страћатела.
- А шта је сад то?
- Страћатела.
- Аха. А ово љубичасто?
- Галино.
- Е, види, знаш шта, немој ми те пичке материне сладоледе, дај 5 кугли чоколаде.