Секто, ћемо до кста на домаћицу? Кумара части!

- Може брате, само изађи из те шешуље, тако нећеш јебати све да упаднемо у временски портал и излетимо у шездес осмој.

Primer 1:
Diskoteka BUS. 1996 g. 1h 16 min posle ponoci.
Sve ribe uz ovu pesmu OBAVEZNO igraju i glasno pevaju, pomno i pazljivo prekrivajuci prelepi, slavujski glas Svetlane Raznatovic, poznatije kao Ceca.
Uz strofu "Ovooo seeeeecanjeeee, rusii meeeeni sveee"... obicno se ribe hvataju za gornji deo grudnog kosa, ili za srce pokusavajuci da docaraju tu tragicnu atmosferu koju prezivljava glavna junakinja u pesmi. Sto se tice dela "Mooj Beoooograde, zagrli meeee..." - tu je vec potrebno rasiriti ruke i usmeriti ih ka nebu.

Dok ide ova pesma, ribe igraju dok tipovi pomno prate njihove pokrete i nemo klimaju glavom. Oni se oglasavaju samo na pocetku tokom jedne strofe.
"Znam za jedno ime, al` ga ne spominjem (i onda svi prisutni u glas) EE-E-EEE!"

Primer 2.
Ukoliko se nalazite u automobilu i slusate ovu pesmu, obavezno je otvoriti sve prozore na Vasim kolima i podeliti lepotu i tragediju, neizvesnost i agoniju ove prelepe kompozicije.

- дај ми само једну шансу...

А: "Брате, што сам гледао један рнић јуче, знаш како га блајва нека црнкиња!"
ПХ: "Ма зајеби то, него да видиш ово, бразилскa миџет транџа, а пуши емо спинерка, док две јапанске лезбејке све то заливају сквиртом."
А: "Ау јеботе, који си ти лудак, у пичку материну..."

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

Aj, pomozi bože!

- Знаш, бре, она Стана... ма како не знаш...
- Која, бре?
- Ма, она, била је неки дан ту...
- Она што не депилира бркове?
- Та!
- Па реци одма'...

--------------------------------------------------

- Знаш га, сигурно - онај што увек рукавом обрише нос, а онда извади марамице из џепа па брише рукав...
- А, да, Гиле, што не кажеш одма'...

- Dobro, i gde radi taj tvoj Sale?
- Kako gde radi? Nigde, mislim, još uvek nigde.
- Aha. A gde živi?
- Pa, u stanu. Kod roditelja.
- Dobro, a šta je od škole završio?
- Limar je, mama, rekla sam ti.
- Ćerko, ljubav traje dok se guzica ne o'ladi. Nemoj posle da kažeš da ti nisam rekla.

Đorđevićeva trojka, Kecmanova trojka,...

-Боле тебра, извини што си чекао тако дуго, добијаш један гратис због чекања. Извини, стварно, ал.. Каква је ово бара испод тебе?
-Плодови смора брале.. Чекајући дилера, прође ми младост.
-Не сери да си ово све ти испљувао?!
-М'да..

Он - Ћао жемска! Шта чиниш?
Непријатна тишинчина.
Он размишља - Који јој је сад па курац? Шта ли је испливало? (Фаст форвард свих глупости начињених у последње време) Последњи пут сам имао ону са стране у Амстердаму, пре који месец, а и то сам поштено платио, Молдавка беше, мајку ли јој јебем, да ли је сазнала за то? Одувек је блејала са равама, ал' ова ми стварно изгледала к'о гари. Ма не није. Е до курца, гола сам вода. Немој да пушташ виниле, видеће да си се се усрао, а ту је онда крај, проваљен си.
Наставља наглас - Рекох ћао. Има ли шта ново?
Она - Био Маре малопре, тражио неки шке. Каже ниси му врн'о има шурнаест дана, а сад му је фрка, рече да је дужан к'о Грчка.
Он (у себи) - Е мамицу му његову, није јој ваљда рек'о за шта је била намењена та лова. А још горе ако ју је уз то и повалио. Упропастићу га к'о ђус вотка малолетницу. Педер један.
Наглас - И шта је још рекао, је л' спомињао још нешто, то јест, је л' бацио још какву спику?
Она - Што? Је л' требало нешто да прича?
Он - Ма откуд знам, одувек је био говнар, тај лаже чим зине, прави политчар, па реко' можда је избаронис'о још нешто. Интересује ме чисто онако.
Она - А је л' ти кријеш нешто од мене? И за шта ти је улетео сто евра бре?! Што ми ниси ништа рекао за то? А веровала сам ти. Сложићу ја коцкице, не брини се ти ништа.
Он, у себи - Рекао је, одлежаћу га, скењаћу га к'о свиња масан џак. Педерчина једна, она класична гејчина, дукатлија јебени.
Наставља наглас - Ја да кријем нешто од тебе? Шта те интересује. Све ћу ти испарлати. Дао ми је паре, ономад, у Амстердаму бре, хтео сам да ти купим нешто лепо, неку гардеробу, хаљину, за све прилике нешто, знаш. Не бих ја тебе никад товарио тако. Знаш ваљда?
Она - Знам, знам. А где је тај поклон са предумишљајем од сто јевреја? Да није беба можда, па да сачекам још само два-три месеца, боже, божe, са каквим сам ђубретом ја заглавила.
Он - А што ти увек мислиш на оно најгоре, стварно си, ма немам речи. Па бре ми кренули тај дан пред пут да ти узмемо поклон, гањали то, јурцали и заустави нас дрот. Одрао нас, болео га курац што журимо, сиса она црначка, црнчуга распала, морали смо да му искеширамо на руке по сто јура харач, пресело му дабогда, ма дабогда му за лек требало, нек' цркне.
Она - Да, да. И шта је онда било?
Он - Па испуших за поклон, остали смо без ђунте, јебига пребијене паре нисмо имали. Вратили смо се у бус и за Србију, па верујеш ми ваљда, никад те нисам лагао.
Она - Ниси ниси, сем оних двадесетак пута, кад си причао да си заглавио на послу, а враћао се п'јан к'о дупе, оговедао се. Класика - шио ми га Ђура.
Он - Па добро, немој и ти сад да цепидлачиш, то су биле ситнице.
Она - Ајд' ајд', знам да ме дриблаш само тако, ал' јебига, опраштам ти овај пут. Мада ћеш морати добро да се исцимаш да би спасао образ.
Он - Срце си, кажи шта треба да радим. Мислим је л' да оперем суђе, или оперем говна из ВЦ шоље, да се тако духовито изразим. Само кажи, све ћу да урадим, само да моја девојка буде срећна, ако ме разумеш.
Она - Ајде немој ту да ми изиграваш папучара, к'о најгора кломпа си, дођи да ми испoлираш пицу, ајд' брзо вади мочугу и долази у кревет. Брзо!

Jebaću te loše ako mi još neki put uzmeš pare iz novčanika bez pitanja...

"Пубертету зашто ми то радиш дечџко !?!"