Особа која је тотално небитна. Тринаесто прасе. Задња рупа на свирали. Ринго Стар. Вечито у сенци неког Мариа.

Луиђи је често добар према свима. Девојкама купује Милка пралине.
Али не јебе.
Док Луиђи плеви гербере, Марио пампрчи 'талијанске цаве и сјебава змајеве. Луиђија нико не воли. Луиђи је сам. На са'рану му ни поп неће доћи, јер ће бити код Мариа на гајби, шикати кокс и триповати од шрума.

Луиђију се ни кер на гроб посрати неће.

Reakcija na kamenicu gluposti ili uopšte na neku balvansku foru koja je smešna samo onome ko ju je izvalio. Količina debiliteta koja izađe iz mozga i usta dotičnog balvana obično je tolika da izaziva minut-dva neprijatne tišine tokom koje slušaoci pokušavaju da shvate šta je balvan kog kurca hteo da kaže. Posle toga jednostavno ne možeš reći to je taj humor ili grohotom se smijem, ne, vreme za to je prošlo, tišina je odradila svoje. Sve što možeš je da prokomentarišeš tu tišinu.

Težak zajeb. Orezuješ voćku, prskaš je, gledaš je, već ti sladak onaj rod što čekaš. Taman misliš nisi se džabe trudio, biće neke vajde od toga. Al' nezgodno je proleće, samo ustaneš jedno jutro a mraz pao na šljivik. I ne pitaš se ništa, nit' možeš šta da uradiš. Možeš samo da gledaš i pustiš da vreme uradi svoje. Jebeš ga, ide leto, biće još voća nije smak sveta. Jagode, kruške, breskvice sve je to na dohvat ruke leti. Al to nije to, šljivu bi ispeko, gustirao celo leto, drugog se voća ne bi ni setio. Pretekne i do zime, pa te ugreje malo izjutra, pa ugreje malo uveče. A sve ono voće već odavno neko pojeo il' zavelo.

Регија богата каменом, каменом и камењем.

Stari ekonomski aksiom. Ma koliko roba džabe bila, nekad se prosto ne isplati ići po nju s obzirom na milion poremećajnih faktora do tamo i nazad.

Реченица коју користимо да би некоме дали до знања да лупа глупости ван свих познатих и непознатих граница, да је открио сасвим нову димензију фејла и будалаштина.

Alegorija nastala na bazi dečije crtane serije "The Shoe People", u nas poznatije kao "Cipelići".

Podrazumeva diskretno, deminutivno i maksimalno umiljato skretanje pažnje lepšoj polovini da bi predlagač tj. dlakavija polovina, rado bio uživalac felacija.

Žena peder.

Ono što se ponosno ističe na vratima stana. Jedna, naizgled, obična višespratnica zapravo je pravo poprište hladnog rata među komšijama, sa ciljem da se bude što superiorniji.
U to se lično možete uveriti direktnim ulaskom na taj front.

Болдована паралела подвучена између нечије килаже изражене у фино заокруженом троцифреном броју и ставке у телефонском именику.

Geometar u životinjskom carstvu.

Старији мотори, који су у принципу исти као и ови новији и у стању су да те превезу од тачке А до тачке Б само нису фенси и напуцани, су "трошили" тј сагоревали мешавину бензина и уља. Нису имали систем за мешање па је било потребно ручно замешати мешавину тј у посуду бензина насути уље па тек онда сипати у резервоар.

Мање позната изрека са југа Србије. Односи се на срећника, вансеријског усера, коме све полази за руком.

U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.

U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.

U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.

Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.

Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.

Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.

Po sistemu, šta će detetu tolke pare, retoričko pitanje koje svaki roditelj postavi sinu, kad za rođendan ili dolazak nekog rođaka iz inostranstva zabode kakav keš. Šta će detetu tolke pare, ne zna on šta je to, mi ćemo za to da platimo struju i telefon, a od sledeće plate dobiće tu igračku koju tolko želi. Posle par godina uzimanja harača od deteta, ovaj izvali o čemu se radi i seti se da je uvek bio kraljan od strane roditelja kada je dobijao keš, pa više ne želi da mu roditelji bilo šta čuvaju, ali posle par šamara da i onu ušteđevinu od 5 i 10 dinara. Neki iskusniji bebci lažu pa prijavljuju manju cifru i pola zadrže za sebe, kad konačno shvate kakve diktatore imaju u kući.

Prevozno i sredstvo za obradu zemlje koje je obeležilo propast Srbije krajem starog i početkom novog milenijuma. Prvo je preko Sremske Rače dovezao ljude ostavljene i zaboravljene od svih. Dok je nosio porodice koje su bežale od oluje iz pustoši preko pustoši u pustoš, na granici su ga preuzeli političari. Parkirali su ga ispred skupštine, zagledali ga sa svih strana i raspravljali može li u njega da se sipa patriotizam. Nakon što im je Evropska unija rešila tu dilemu sa parkinga su ga odvezli paori. Iskoristili su ga da pokažu da se i partokratija može izmusti. Pola kofe, ali može. Sad čeka negde na putu Kuzmin-Laćarak da ga neko odveze zaustavnom trakom autoputa na neke druge barikade i sanja vreme kada je pod orahom bio više nego na asfaltu.

Зомби-деда из комшилука, који плаши и децу и одрасле.

Други најчешћи узрочник нежељеног потомства, одмах иза фамозног избушеног кондома.

Muškarac, jer vazda to muškarci rade, koji čini jedan vid prevare, a da nije niti pogledao drugu pripadnicu njima neprijateljskog pola.

U pitanju je, tako da je nazovemo, video prevara, to jest gledanje zajedničke serije skidane sa neta malo unapred, a bez ženinog znanja.
Naravno, do toga dolazi najčešće zbog toga što se žene stalno prenemažu, pa ih te boli glava, te imaju posla po kući, pa samim tim tempo gledanja je sporiji od onog koji bi muškarac želeo.

Jednostavan čin seksualne inicijative u kom je ne pitaš da li hoće ili praviš neku situaciju da do toga dođe, nego je samo onako jednostavno, najnormalnije, pomalo grubo, ali ne kasapski, privoliš na to.

Treba vežbe, treba znanja, ali u principu to je ta zaostavština iz prošlosti duboko ukorenjena u njihovom mozgu, samo što u današnje vreme ne možeš da je lupiš toljagom po glavi ili da je siluješ jer si zauzeo tu teritoriju. Ostalo je ono da si ti ipak muškarac, osvajač i ako tako nastupiš, bez pametovanja i palamuđenja i samo je uzmeš, šanse su devedesetpet posto da ćeš jebati.

Ne mešati sa silovanjem. Ako kaže ne, znači da vežbaš još malo.