Мање позната изрека са југа Србије. Односи се на срећника, вансеријског усера, коме све полази за руком.

U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.

U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.

U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.

Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.

Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.

Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.

Po sistemu, šta će detetu tolke pare, retoričko pitanje koje svaki roditelj postavi sinu, kad za rođendan ili dolazak nekog rođaka iz inostranstva zabode kakav keš. Šta će detetu tolke pare, ne zna on šta je to, mi ćemo za to da platimo struju i telefon, a od sledeće plate dobiće tu igračku koju tolko želi. Posle par godina uzimanja harača od deteta, ovaj izvali o čemu se radi i seti se da je uvek bio kraljan od strane roditelja kada je dobijao keš, pa više ne želi da mu roditelji bilo šta čuvaju, ali posle par šamara da i onu ušteđevinu od 5 i 10 dinara. Neki iskusniji bebci lažu pa prijavljuju manju cifru i pola zadrže za sebe, kad konačno shvate kakve diktatore imaju u kući.

Prevozno i sredstvo za obradu zemlje koje je obeležilo propast Srbije krajem starog i početkom novog milenijuma. Prvo je preko Sremske Rače dovezao ljude ostavljene i zaboravljene od svih. Dok je nosio porodice koje su bežale od oluje iz pustoši preko pustoši u pustoš, na granici su ga preuzeli političari. Parkirali su ga ispred skupštine, zagledali ga sa svih strana i raspravljali može li u njega da se sipa patriotizam. Nakon što im je Evropska unija rešila tu dilemu sa parkinga su ga odvezli paori. Iskoristili su ga da pokažu da se i partokratija može izmusti. Pola kofe, ali može. Sad čeka negde na putu Kuzmin-Laćarak da ga neko odveze zaustavnom trakom autoputa na neke druge barikade i sanja vreme kada je pod orahom bio više nego na asfaltu.

Зомби-деда из комшилука, који плаши и децу и одрасле.

Други најчешћи узрочник нежељеног потомства, одмах иза фамозног избушеног кондома.

Muškarac, jer vazda to muškarci rade, koji čini jedan vid prevare, a da nije niti pogledao drugu pripadnicu njima neprijateljskog pola.

U pitanju je, tako da je nazovemo, video prevara, to jest gledanje zajedničke serije skidane sa neta malo unapred, a bez ženinog znanja.
Naravno, do toga dolazi najčešće zbog toga što se žene stalno prenemažu, pa ih te boli glava, te imaju posla po kući, pa samim tim tempo gledanja je sporiji od onog koji bi muškarac želeo.

Jednostavan čin seksualne inicijative u kom je ne pitaš da li hoće ili praviš neku situaciju da do toga dođe, nego je samo onako jednostavno, najnormalnije, pomalo grubo, ali ne kasapski, privoliš na to.

Treba vežbe, treba znanja, ali u principu to je ta zaostavština iz prošlosti duboko ukorenjena u njihovom mozgu, samo što u današnje vreme ne možeš da je lupiš toljagom po glavi ili da je siluješ jer si zauzeo tu teritoriju. Ostalo je ono da si ti ipak muškarac, osvajač i ako tako nastupiš, bez pametovanja i palamuđenja i samo je uzmeš, šanse su devedesetpet posto da ćeš jebati.

Ne mešati sa silovanjem. Ako kaže ne, znači da vežbaš još malo.

Једно је правити торту, а нешто сасвим друго посматрати тај процес. Чекати те две "виљушке којима не можеш да убодеш" да би са њих појео нешто мало средњег фила "Швалер" торте (онај у који иде ломљена чоколада), било је слађе него преједати се увозним Киндер чоколадама. Мало је ту било фила количински, једва за кафену кашичицу. А опет тако слатког. Лепшег него прстима. Слађег него после, са остатком торте. Враћаш виљушке са више фила на бради и око уста него у самим устима, мљацкаш и питаш јел можеш и ти мало.
Добијеш.
Тежак је на прво држање. Тресе се и галами. Али беланца под тим виљушкама тако складно осцилирају и претварају се у кремасту масу врло брзо. Ови данашњи су нејаки. У сваком упутству пише да не би требало да раде, без прекида више од 60 секунди. Кажу да је то због пластичних делова. Горење има пластичне делове такође, али то су делови са душом. Кец, двојка, тројка... Четворке се већ бојиш. Можда ће полетети, нестати, па се више никада неће правити тако лепе филове. Доста је. Мама окреће посуду да провери квалитет улупаности, исту ону посуду коју си у забавишту носио као шлем када си глумио Биберчета и спашавао Лепу од Але. Беланца не испадају, а Миксер враћају у кутију. Биће миран до следеће недеље.
И тако опет. Још један најлепши фил, још један радни дан миксера. А до тада ћеш морати да се задовољиш тортом, Желе Зекама и Крем Бананицама. Можда и чике које праве Бананице имају овакав Миксер.

Завршила се још једна радна недеља. Отишао си као и толико пута до сада са другом у кафану на по једну.

Халапљиво наврћеш прву ракију. Ипак је радна недеља готова, ваља се дезинфиковати. Мало ти се проспе и по бради. Док спушташ чашицу и бришеш своју браду, видиш једну малу капљицу ракије како, попут сузе, клизи низ спољну ивицу чашице. Не знајући због чега, загледаш се у ту сузу.

Наврну и прва сећања, ко зна одакле и због чега. Сетиш се слике са букваром и бојицама, док си још маштао да постанеш пилот, другара из основне са којима си одавно изгубио контакт, прве дечије журке на којој си мешао црни и жути сок, све до пријемног испита. Онда средња школа - прво право заљубљивање, батине, прво тешко алкохолисање, експериментисање са разним стварима, први пријатељи за цео живот.

Факултет је био најлепши период твог живота. Студентске журке, зезања, спавање по ко зна чијим кућама, и први укус слободе. Чини ти се да није било мемљивог подрума или ћумеза у ком ниси становао. После извесног времена, када купујеш ствари, више не гледаш шта је најлепше, него шта ћеш лакше пренети даље у свом номадском животу. Осетио си по први пут и шта значи бити гладан. И шта значи радити, када ти је кичма пукла преко студентске задруге, али си имао првих пар зарађених црвендаћа у животу. Сазнање колико се тешко долази до пара те је и натерало да се забарикадираш, оставиш све по страни и завршиш факултет.

Сетио си се и ЊЕ. Ко зна због чега и одакле се сад она појавила. Као дух из прошлости, који ти више апсолутно ништа не значи, чак и не можеш да верујеш да си са ЊОМ икада и био. Али ти је из неког разлога драго сећање на ЊУ. И колико год да их је прошло између ЊЕ и ове садашње, ТВОЈЕ, опет ти је некако драга и помисао на ЊУ, и поред свих непроспаваних ноћи, мука, шетњи по забитим уличицама само да се издуваш, сумњи, страхова, туге... Схваташ да те је и то очврсло, и да си захваљујући и ЊОЈ постао човек. Човек који зна шта хоће, који зна и да пати, да гута, држи у себи, да буде стрпљив, али и да узме оно што жели.

И дође ти тешко кад се сетиш оног малог и неисквареног клинца који се сликао са букваром и који је маштао да постане пилот. Да је знао шта га све чека и какав ће успут да постане, да ли би веровао? И да ли би данас уместо тог клинца плакала ракија кад му дође тешко, или би тај клинац ипак смогао снаге и заплакао да је данас ту, само да је знао шта га све чека и чега све да се сачува успут?

Simbol za šupak koji ćeš dobiti ako ne obratiš pažnju na ovaj simbol i ne pročitaš sitna slova.

Još za turaka vajat bejaše dobro zvučno izolovana drvena kućica brez prozora, pristojno udaljena od glavne im kuće. Mesto na koje su željni, izmučeni mladenci (zadrugari) odlazili na prvi bračni 'moč i ostajali tam' dok mlada ne zakači. Danas je ovaj kućerak želja mnoge mladeži, no reala ih jebe snažno k'o junoša u vajatu.

Izum, čija je masovna upotreba omogućila zavisnicima od klađenja, da se u kladionici zaista osećaju kao kod kuće, i obrnuto.

Човек који зарађује на туђој грбачи.

Bilo je to davno, prošle godine.
Moji drugari i ja smo bili u školi, a onda je škola prestala.
Mi nismo znali šta se dešava, penduza je odjednom pobegla na more, a totošarka je zabila glavu u zemlju kao noj i počela da kopa rudu, a ja nisam znao šta da radim pa sam pitao vozača zašto je škola prestala.
On je rekao da je raspust.
Ja sam uzeo moju klampezu i počeo da se hladim za raspust, to je doživljaj, a onda sam zvao moju devojku i ververicu da dođu da idemo kod penduze na more.
Devojka je rekala da ne može da ide jer pomaže drugu kinezu što ga menja robot koji seksa crnca u trećem razredu da uradi domaći zadatak, ona stalno laže nešto.
Jednom mi je rekla da je promenila presvlaku na njenom brmbrmćino, a u stvari je samo razmaglila letromvizor!
I tog puta je isto tvrdila da jaje na jaje kada se stavi i namaže smrt lepkom, ako penduza kine i pada sneg, onda je jaje koje se okreće mućak, a ono drugo jaje nije mućak ako se ne okrene, ali ako okrene jeste, nema pojma, samo laže lažovica!
Penduza je uzela jaje i mućak u dve ruke i pokušala da kine, ali nije uspela i razbila je mućak o totošarkinu glavu, bilo je mnogo smešno i svi su se smejali, a totošarka se naljutila i pokazala srednji prst. Ovaj pero.
Kada smo krenuli nazad, neki čika je tražio karte, mi smo se smejali jer je on bio kondukter, pa se on naljutio i pobegao da tera totošarku jer mu je rekla da mu ženu seksa crnac koji ima sina robota koji ide u treći razred, a alergičan je na smrt lepak.
Nije je uhvatio i ona se zadihana vratila u kupe i onda smo se svi smejali kako je pobegala, a ja sam je onda ogulio i pojeo.

Јапанац румунског порекла. Ванбрачно дете. Ћале му је познати манга јунак Гоку Рац, а кева искусна хентаи порнићарка Пицако Јама. Због обавеза око снимања новог рнића Јаме са колегом Китако Руком и потраге Гокуа за древним Змајевим мудима, шаљу малог код деде Развана у Румунију. Деда открива таленат за фудбал, убацује га у омладинце Рапида, а Шипу кроз неколико година долази до првог тима. Након две године пуњења Ромуна у домаћој лиги одлази на Сицилију, где са Диви Гавајом чини најубитачнији тандем Калча, а њих двојица постају најбољи ортаци. Потписује рекордан спонзорски уговор са спортском опремом Сајси Куђо и постаје промотер ове марке за јужну и југоисточну Европу, чиме је враћа на листу најпродаванијих брендова у Србији. Стиче велику популарност, и након неколико афера са локалним чавезама решава да крене путем свог идола Џона Терија. Заводи га Дивијева жена Сајси Галома, са којом има сексуалну аферу. Завршава тако што их Диви затиче на гомили у својој вили на Парастосу, када убија Шипуа.

Izraz se koristi kada neko želi nešto da uradi bez prethodnog razmišljanja.

Сан сваке владе! Хтедох рећи ''лоповске владе'', али схватих да би то био чист плеоназам. Посебно на Балкану. Не и у Краљевини Норвешкој.
Али то се није десило преко ноћи. Например, Викинзи су 200 година пљачкали остатак Европе и стекли почетни капитал. А онда су на референдуму за придруживање ЕУ одлучно рекли НЕ, к'о Тиле Стаљину ономад. Стварно, зашто би Меркелова управљала њиховим природним ресурсима, успут им лупајући пацке кад год запишају даску или подригну на јавном месту?
Тек сада се види да су силно погрешили. Сироти норвежани имају проблем како да потроше ту камару пара у буџету, кад су већ све измишљене пројекте завршили, подигли плате до максимума, а смањили порезе на минимум. Да је жив мој деда, он би им отер'о камион моравског шљунка, да сваки Норвежанин метне камичак у ципелу, чисто да му није све потаман.

Јер, њихов живот мора бити страшно досадан. Плате и пензије на време, инфраструктура беспрекорна, правно уређена, некорумпирана државна администрација и добар социјални програм, мало се пеца, мало се вади нафта, мало више се туче вотка и реже кулен у дугим, зимским ноћима, док се певају песме о славним походима Викинга, о Хогару Страшном и његовој Хелги, о головима Солскјера и Флоа и олимпијским медаљама бијатлонаца.

Па је л' може тако да живи 4,5 милиона људи, мимо света, далеко од ратова, економских криза, елементарних катастрофа? Може, бре, брале.

Bring it on!

Vremenski interval od jednog minuta.

Naglo, iznenada saopštiti ili uraditi nešto bitno, izazivajući pritom zaprepašćenje okoline.
Nije pouzdano utvrđeno da li izraz duguje svoj nastanak pesmi grupe "Let3" ili je obrnuto.