Баскеташки сленг, односи се на поене чија је бројна вредност већа од десет, кате мрзи да кажеш шеснес него само кажеш шес.

... uzmite i terajte se svi u pizdu lepu materinu!!!- orilo se u zgradi.

Krajni stadijum iznemoglosti i istrošenosti čoveka. Bića, koje je sačinjeno od ugljenika, vode, kalcijuma, gvožđa a od njega ostane samo, duša, peto agregatno stanje. Jedino za ovaj vid materije ne postoji formula u molekulskom obliku.

Današnji način života i svakodnevnica doprinose da se naše telo sve brže i brže raspada. Stres je odličan katalizator.

Čika Tadija je bio jako dobar i pošten čovek. Živeo je na trećem spratu u jednosobnom stanu sa ženom Milunkom, sinovima Darkom i Markom i ćerkom Svetlanom. Familija za ne poželeti. Jedino on što je bio dika i ponos porodice. Ovi ostali nisu bili ni za kurac.
On je jadnik po osam sati radio težak posao u fabrici da bi priuštio porodici sve što žele a posle posla je redovno išao u baštu da bi ishranio stoku od žene i dece. Taj nikad nije odbijao poziv za red. Ne, c. Samo da zaradi koji dinar.

Žena? Pff... šta je njoj para davao za dijete mogao je sebi da kupi garažu za auto. Kad joj je na lep način rekao da samo treba da probuši kašiku i da će smršati, ova debela krava je zinat njemu nabavila personalnog trenera i počela da jede onaj skuplji musli.
Sinovi kao u svakoj gde ih je dvojica, jedan mora da bude gori. Marko je bio dobar student na menadžmentu ali je studirao u Beogradu. Daj za knjige, daj za skripte, lenjire, olovke, menzu, dom, džeparac samo za osnovne potrebe... i to košta. Al, nije mu bilo žao kad mali puca sve desetke.
Darko je bio budaletina svoje vrste. Završio tamo neku srednju, zahvaljujući ocu. Privatni časovi, popravni ispit, razredni ispit, i tu je trebalo malo podmazati. Tu je krenulo već i srce da mu slabi od nervnih slomova koje je doživljavao kad mu pozvoni telefon u jutarnjim časovima. Razredna, milicija, mafija, tetkica Rafida i ostali.

Svetlana mu je nož zabila u leđa kad je pobegla u 15 godina od kuće za Ramuša ciganina. Inače, menađera firme ''Kablovi - Jagodina''. Kiselina ga je već polako izjedala.

Više čika Tadija nije bio taj čovek koga znam. Ne. Znao je nekad da se iskrade od kuće i cele noći samo da šeta. I na poslu bi bio ćutljiv. Kafane je počeo da izbegava. Kasnije su se već pojavljivali i tikovi. Na spomen herbafasta, kirkoline čaja, kolokvijuma, poker aparata, baj pas je pretio da eksplodira.

Iliti, umreti pre smrti.
Prvo koža nestaje od dranja, mišići koji su teglili atrofiraju, krv se sisa polako na slamku a džigerica i ostale iznutrice se natenane jedu. I od čoveka ostanu samo koske, koje će kasnije da smažu crvi i bube.

Ali je zato duša na slobodi...

... BAM! - odzvanjalo je u hodniku.

Ovo je vreme dobrog marketinga i lepih pakovanja. Ne moraš da imaš ni dve čuke ni da budeš neki baja, dovoljno je samo da zaradiš nešto malo keša i na prvom ćošku kupiš ''licemerje za poneti'' paket. Za poneti, dabome. Jer ''licemerje koje može da se ponese'' bi već iziskivalo izvesni trud. Instant gospodin čovek.

Kupiš u apoteci one suplemente i pičke materine što ti napumpaju mišićnu masu očas posla, pa si baja iako se danima razvlačiš po krevetu i tripuješ da se razvijaš igrajući counter strike i puneći pepeljaru dok mož' da stane. Uzmeš odelce sa instant kravatom, onom što ne mož se obesiš pošto se ič ne vrzuje neg samo ima zakačaljku, poradiš malo na tom seljačkom dijalektu da te ne podjebavaju kvazi-obrazovane feministkinje kako si ti iz selo izaš'o, al' selo iz tebe neće. I, naravno, kupiš žvake, što da pereš zube kad će orbit sve da reši? I, obavezno, ali obavezno, onaj antiperspirant sa petodnevnim dejstvom, krećeš u potragu ze dobrom pičetinom i nema vremena da se banjaš. Pošto ona tvoja koja pravi vratolomije u krevetu i kuva najslađi ručak i nije baš za pokazivanje, moraš da nađeš neku lepu, finu, zgodnu, skockanu da možeš da je pokazuješ i vodiš po ljudi.

Tako možete lepo da šetate i ćutite ko na pisti, svi da se dzveru vašim divnim linijama, dok se ona hrani zdravo pijući koka kolu ziro i jedući plastično povrće u Mc-u, a ti ''bilduješ'' ispred kompa.Sve instant, bato. Spolja gladac, a za iznutra ionako davno nikog ne boli kurac! Niko ne zna kako se tako promeni odjednom! Još i mozgove da krenu da pakuju sa mašnicom i na konju smo!

До лактова у масти са кључем или бритвом у једној, а ракијицом у другој руци. Имао је црне зубе који никад нису смрдели као што зуби знају. Ваљда баш због те ракије.
Одувек је био зајебант. Причао је стално, често понављајући приче као каква покварена плоча а ја, савршен саговорник, сатима сам слушао и упијао те ловачке приче. Деда је био и ловац. То нисам споменуо! А када бих написао сваку његову згоду или мудрост коју знам... Ионако пола мојих ствари написаних овде су плагијати. Плагијати његове приче.

Када се и последњи пут вратио из мртвих, био му је то већ пети-шести пут, баш због те ракије, гледао је изгубљено у фамилију око кревета. "Старац, знаш ко сам ја? Ко је ово?" питао је мој ћале показујући на Јову, мог буразера. Тешко, слабим гласом изговори "Да знам, то је Филип!". Сва фамилија покуњи главу у јебига фазону а деда погледа у нас унуке, осмехне се и намигну. Јебени цар! Наравно да је знао све! Вратио се последњу фору да баци, да буде сигуран да ћемо га таквог памтити.

Наредна два месеца имао је замишљен поглед који се губио у даљини, вероватно иза њиве где је залазеће сунце последњи пут сијало по златном житу које је он посејао. Причао је с људима покојним одавно, а они су га сваким даном, све гласније и јаче вукли док није попустио и својевољно пристао да пође с њима.

Obukao se ko poslednji šabanadžović. Lik koji izgleda kao da ga je počivši Ratko Buturović učio kako da kombinuje odeću. Fura takav nazovi stajling da čak i najnovije Zvezde granda plaču od smeha zbog odstranjenosti ukusa za odevanje koje ovaj lik poseduje. Čak i mali maturanti iz Donje Pripizdine, obučeni u trendže, roze sakoe sa Minimaks kravaticama i Gucxu giljama sa buvdže, upiru pogrdno kažiprstima u velikomučenika dok pokušavaju da obuzdaju smeh, sa sve osećajem bola u trbušnjacima.

Izraz koji koristimo kada smo zbunjeni, i ne možemo da se odlučimo između dve ili više mogućnosti.

Postoje ljudi kojima je jezik brži od pameti. Neke stvari koje su inače normalne, u odredjenim situacijama nisu prikladne za izreći. Ne daviš par koji ne može da ima decu pričama o uspesima svojih klinaca na takmičenju iz matematike i odbojke. Ne pričaš Nataši Kovačević kako si nekoga razbio u basketu. Jednostavno ne ide.

Spiker u donjem desnom uglu ekrana.

Особа која је тотално небитна. Тринаесто прасе. Задња рупа на свирали. Ринго Стар. Вечито у сенци неког Мариа.

Луиђи је често добар према свима. Девојкама купује Милка пралине.
Али не јебе.
Док Луиђи плеви гербере, Марио пампрчи 'талијанске цаве и сјебава змајеве. Луиђија нико не воли. Луиђи је сам. На са'рану му ни поп неће доћи, јер ће бити код Мариа на гајби, шикати кокс и триповати од шрума.

Луиђију се ни кер на гроб посрати неће.

Reakcija na kamenicu gluposti ili uopšte na neku balvansku foru koja je smešna samo onome ko ju je izvalio. Količina debiliteta koja izađe iz mozga i usta dotičnog balvana obično je tolika da izaziva minut-dva neprijatne tišine tokom koje slušaoci pokušavaju da shvate šta je balvan kog kurca hteo da kaže. Posle toga jednostavno ne možeš reći to je taj humor ili grohotom se smijem, ne, vreme za to je prošlo, tišina je odradila svoje. Sve što možeš je da prokomentarišeš tu tišinu.

Težak zajeb. Orezuješ voćku, prskaš je, gledaš je, već ti sladak onaj rod što čekaš. Taman misliš nisi se džabe trudio, biće neke vajde od toga. Al' nezgodno je proleće, samo ustaneš jedno jutro a mraz pao na šljivik. I ne pitaš se ništa, nit' možeš šta da uradiš. Možeš samo da gledaš i pustiš da vreme uradi svoje. Jebeš ga, ide leto, biće još voća nije smak sveta. Jagode, kruške, breskvice sve je to na dohvat ruke leti. Al to nije to, šljivu bi ispeko, gustirao celo leto, drugog se voća ne bi ni setio. Pretekne i do zime, pa te ugreje malo izjutra, pa ugreje malo uveče. A sve ono voće već odavno neko pojeo il' zavelo.

Регија богата каменом, каменом и камењем.

Stari ekonomski aksiom. Ma koliko roba džabe bila, nekad se prosto ne isplati ići po nju s obzirom na milion poremećajnih faktora do tamo i nazad.

Реченица коју користимо да би некоме дали до знања да лупа глупости ван свих познатих и непознатих граница, да је открио сасвим нову димензију фејла и будалаштина.

Alegorija nastala na bazi dečije crtane serije "The Shoe People", u nas poznatije kao "Cipelići".

Podrazumeva diskretno, deminutivno i maksimalno umiljato skretanje pažnje lepšoj polovini da bi predlagač tj. dlakavija polovina, rado bio uživalac felacija.

Žena peder.

Ono što se ponosno ističe na vratima stana. Jedna, naizgled, obična višespratnica zapravo je pravo poprište hladnog rata među komšijama, sa ciljem da se bude što superiorniji.
U to se lično možete uveriti direktnim ulaskom na taj front.

Болдована паралела подвучена између нечије килаже изражене у фино заокруженом троцифреном броју и ставке у телефонском именику.

Geometar u životinjskom carstvu.

Старији мотори, који су у принципу исти као и ови новији и у стању су да те превезу од тачке А до тачке Б само нису фенси и напуцани, су "трошили" тј сагоревали мешавину бензина и уља. Нису имали систем за мешање па је било потребно ручно замешати мешавину тј у посуду бензина насути уље па тек онда сипати у резервоар.