Tip koji predstavlja jedno od glavnih obeležja svog kluba. On je prisutan na svakoj utakmici koja se igra na domaćem stadionu, srednjih je godina, neretko nosilac pivskog stomaka, ima arsenal psovki na kojem bi mu i kočijaši pozavideli, u slobodno vreme ne radi ništa i izvanredan je poznavalac fudbala a i sporta uopšte. Ima svoje male rituale koje upražnjava na svakoj utakmici jer to njegovom timu donosi sreću. Skoro svaki klub ima po jednog ovakvog navijača.

Poza za po guzi.

Horizontalna saobraćajna signalizacija koja upozorava vozača da ubrza dok neki pešak još uvek nije zakoračio na pešački prelaz.

Čovek koji gura kamenje u žuči i bubregu.

Suprug koji igra kako žena svira.

Jedan od retkih nastavaka koji je nadmašio prvu verziju istog.

Star i dotrajao automobil.

Eufemizam za polno prenosivu bolest.

Očajnički vapaj čoveka koji je oduvek bio drugi izbor. Kao i nesrećni Luiđi, kolega Super Maria koji igra samo kad ovaj prvi padne u provaliju, i on je stupao na scenu samo kada su sve ostale opcije bile potrošene. I tad nešto malo, nezapaženo. Princezu nikada nije spasao, zadovoljavao se onim 'moša' sluškinjama, koje kažu da je u drugom zamku. Njega zovu na fudbal samo kad neko ispali, pa da se popuni brojka za 5 na 5, a i tada je stavljan na gol. Njemu riba da samo kad Luiđijev drug nije zainteresovan, pa Luiđi posluži kao rezerva. U društvu se ne ističe, na njegove viceve se niko ne smeje, često ga ni ne saslušaju do kraja. Luiđi se ne rađa, on to postaje vremenom, i najčešće je sam za to kriv.

Sasvim normalna pojava kad se pouzdano zna da je istočna granica Srbije - Tokio.

Zatrpan elektronskom poštom

Ти си центарфор, млад и перспективан.

У одбрани твог тима налазе се твоји родитељи, који ти дају стабилност и сигурност. Стуб одбране, штопер - то је твоја мајка, која ће превише често да пази на тебе, толико да ће заборавити на противничке нападаче. Иако је то у већини случајева непотребно и омета те, то је само њен страх од твог евентуалног постизања аутогола.

Ћале је бек, улетеће често из одбране да ти припомогне, али ће се вратити брзином Роберта Карлоса - не само да попуни рупу у одбрани, већ и да штопер не би приметио његову претерану слободу у игри.

Бабе, тетке, ујаци - баве се својим задацима, али ће повремено да те "избаце" неком новчаном донацијом, као што задњи везни уме изненадно да "споји" свог шпица са голом.

Браћа и сестре су попут некадашњих, класичних крила - пробиће поред аута и упутити ти центаршут у виду савета или неке сличне помоћи. Мада умеју да буду и попут савремених крила - практично твој партнер у нападу.

Најбољи друг - полушпиц, плејмејкер, твој најближи саиграч. Вашим бравурама и дуплим пасовима јуришаћете и на најјаче, и на најгрубље одбране. Изводићете егзибиције. Понекад неће ићи све по лоју: упадаћеш у замке, касниће пасови, али и офсајд је за нападача.

Падаће хет-трикови и црвени картони, неко ће на свом путу добити сталног партнера у нападу, неко ће остати птица селица, али запамти једну ствар - комплетан нападач је само онај који игра у оба смера, који ради за своје саиграче исто као што и они раде за њега.

Recenica koju izgovara veliki broj mladih ljudi, obicno subotom vece, kada su u strasnom zagrljaju sa WC soljom...

Mirna država u zapuštenom delu Azije, za koju mnogi nisu ni čuli. Njeni stanovnici su jedni miroljubivi, porodični ljudi. Nenaviknuti na razlike, tradicionalisti. Jedina stvar zbog koje su se u Sorabiji delili bilo je političko opredeljenje. Vlast se smenjivala na nekoliko godina i sve je savršeno funkcionisalo sve do jednog dana kada je grupa disidenata odlučila da protestuje za svoja prava. Diskriminisani jer vole da jedu sladoled, u Sorabiji zabranjenu hranu odlučili su da protestuju. Digla se velika buka. Jedni su bili za to da ih proteraju. Drugi da ih pobiju. Treći su bili indiferentni. I onda je došao dan protesta. Mirno su počeli šetnju. Partija mladih i neobrazovanih protivnika sladoleda je počela da pravi nerede. Sutradan glavni grad je bio polupan ali su svi pripadnici partije pohapšeni. Jedan po jedan. Na vestima su se smenjivala obaveštenja o kaznama protiv PMINPS, a disidenti nisu dobili svoja prava. Još uvek niste čuli za Sorabiju? I nećete jer ne postoji.

Najpopularniji alat u nas Srba.
Popravlja sve živo. Od raznih kvarova na biciklima, automobilima, do akceleratora čestica, nuklearnih podmornica.

Potpisati se u snegu mokrenjem. Za razliku od običnog potpisivanja, muškarci generalno imaju uredniji potpiš od žena.

Jedinstvena prilika da vidiš sta će prosečan Srbin voziti za 10 do 15 godina.

čovek koji čita novine u gradskom prevozu stojeći.

Када дође таква зима да се жива у термометру спусти на - 18 једноставно све намирнице из замрзивача пребацим на балкон и штедим на струји.

Оћеш - нећеш, ко те јебе.