Izuzetno česta rečenična konstrukcija u srpskom jeziku koja se koristi ne samo radi "pominjanja" određene informacije, činjenice ili mišljenja već i kao svojevrsni punch-line celokupne prethodno izdeklamovane tirade, ubedljivo plasirana poenta čitave priče koja na sagovornika ostavlja ili utisak govneta ili da bi nešto trebalo dodatno da priupita.
Uglavnom, retoričko sredstvo širokog upotrebnog dijapazona, od držanja slova pomahnitaloj deci do prepričavanja svadbe muževljevog rođaka u neposrednoj okolini Valjeva. Šta god to značilo...
- 'Ajde, sine, ručak...
- Ne mogu sad, kevo...
- 'Ajde, sine, ručak!
- NE MOGU SAD, KEVO!
- Ma, šta ti radiš tu unutr...Iju, iju, iju! Pa, zar se TO radi nad porodičnom kadom dok je majka u kući???
- Kevo, bre, šta ti je, ja imam potreb...
- Iju, iju, iju! Kuvam ovde, perem, peglam, trpim tvog oca svaki dan, a ti tako?!
- Kak'e sad veze ima ćal...
- Ma, da sam znala da ćeš takav da ispadneš, pobacila bih te onog dana kad sam saznala da te nosim u sebi! Ništa ne učiš, samo bleneš u taj kompjuter, u kući ništa ne pomažeš - kad si poslednji put usis'o sobu, a? - ideš kad hoćeš, vraćaš se kad hoćeš, smucaš se sa kojekavim ološima...a to što sam pre pola sata oribala tu kadu neću ni da pominjem!--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Halo, kćerko, jesi ti?
- Zdravo, mama, kako si?
- Eh, kako moram biti...Nego, kako je bilo u Žabarima? Je l' bilo puno gostiju?
- Jaooo, mama, ništa me ne pitaj, molim te! Bilo je blago rečeno užasno, jedva izvukosmo živu glavu! Milutin se napio kao stoka, nisam uopšte mogla da ga zaustavim, uzeo od kuma pištolj pa tražio od violiniste samo na debeloj žici da svira, pa ga tukao kundakom po glavi a ovom sirotanu pošla krv pa nije mogla da stane, pa izbila opšta tuča između svatova i muzike, pa došla policija i stala sa strane, zamisli!, a ovaj moj kreten im prilazi sav krvav pa ih nudi pićem...a neću ni da pominjem u kakvoj je grozotnoj haljini bila mlada!
