Šifrovani način na koji stari Vranjanci psuju Bugarima majku(tipična balkanska komšijska ljubav), a da ovi ne mogu da ukapiraju o čemu se radi. U stvari, to je deo jednog istinitog i krajnje komičnog "političko-ratnog" događaja, koji ide ovako:
Neki Cane Vranjanac koji je u doba "Tršćanske krize" 1947.(ono kad smo bili toliko jaki da smo i Italiju spopadali da joj uzmemo grad Trst) bio mobilisan u vojsku, pošto je tada imao 18 godina, pa se tako zatekao sa svojom jedinicom na opsadi Trsta.
Vojske k'o vojske(i Italijani i naši), po celu noć su se pičkarale preko grudobrana i rovova u kojima su bili, pošto pucnjava nije bila dozvoljena...dakle samo verbalno vređanje. :-)
On, taj Cane, dete iz unutrašnjosti, miran tih i povučen preko svake mere, nikada se nije drao na Italijane kao njegovi drugari iz čete. Verovatno zato što je tada po prvi put u životu i video Italiju i Italijane, pa i nije imao neko određeno mišljenje o njima.
Jedne večeri, to je dosadilo njegovim drugarima i počeše da ga nalivaju rakijom i da ga teraju da se i on razdere preko zaklona i nekom strašnom uvredom "pogodi" Italijane...
Ovaj je dugo razmišljao, smišljao koja je najgora koju zna i onda sastavio ruke u oblik trube na ustima i viknuo najjače moguće:
"Eeeeee!!! Italiano!!!"
Sa druge strane se začu:
"Que cosa?"
A Cane se tada razdra sa ogromnom mrznjom u glasu:
"A...Italijani...jebem li vam majku Bugarsku!!!"
Naravoučenije, svako ima nekog svog Bugarina ili Italijana, zar ne? :-)
Danas se upotrebljava u kafanama u Vranju, kada odnekud upadnu Bugari unutra...
(čuje polupijani glas sa susednog stola)
"Khm...A italijani, majku li vam..!"
