Otrcano pitanje, koje ne zahteva nikakav odgovor. Uglavnom se desi kad vas smarač ili smaračica (iz škole) koga ste hteli da izbegnete startuje sa imbecilnim pitanjima o tome da li radite, studirate, jeste li završili faks....Pritom su kao u nekoj euforiji što vas vide, a vama jednostavno puca za to.Onda kad nastupi neprijatna tišina jer vas mrzi da vodite taj dosadni razgovor, pitaju da li viđate nekog iz osnovne...Uglavnom se ovo dešava u autobusu, pa ne možete da furnete....
...Dvadeset trojka, vraćam se sa posla, smoren sam jer se danas šefovica iskenjala za sve pare....
Neki šaban me lupi po ramenu, ja se okrenuh...-Gde si brate, sto godina!
-Evo brate, s posla!
-I ja....A gde radiš? Jesi li završio faks?
-Ne...A zar ti kao momak koji studira ne bi trebalo da znaš da nije pristojno studenta pitati o ispitima?(zejebantskim tonom, ali bi ga rado odalamio što me je podsetio na izazove u međunarodnom marketingu...) A radim u državnoj firmi, koja ima mnogo dugačko ime i mrzi me da ga govorim.(..skini mi s kurca Šabane...,al na lep način)
-A ti?
-Završio višu poslovnu i radim kao konobar, za dvadeset soma...Nego, kako to neobrijan i čupav ideš na posao, kao neki metalac?
-Jebi ga, nisam metalac, više volim rok,a neki mi kažu da sam čak i lep ovakav...I zamisli, ne moram da se brijem pošto nemam goste kao vi konobari. Neke kolege mi kažu da izgledam kao Džizuz Krajst...A neki kažu kao Džoni Štulić....
-Ko?Ma nema veze...Nego kolika ti je plata, ako nije tajna?
- Jedno pedeset soma...(ne farbam ga stvarno je tolika...)
....Neprijatna tišina....(ne toliko neprijatna, koliko dosadna...Čuje se drndanje autobuskog zgloba.Neki čiča psuje majku vozaču....I onda ortak postavi neizbežno pitanje...
-A jel` viđaš nekog iz osnovne?
- Brate silazim, pozdravljam te....
