Bilo da imaš 5, 10, 15, 20, 50 ili 98 godina (naravno, jedan živi roditelj je uslov) kad god uradiš nešto nije po volji staroga baba/ostarele majke, ošinuće te setnim pogledom, a onda, kao da gledaju u ''ne-tako-davna, a stvarna'' sećanja, dodati:
''A kakvo si dete bio...''
(Ulaziš sav/sva iznerviran/a zbog posla/ljubavi/novca/škole/pelena/čega god, zaboravljaš da se javiš roditeljima koji sede u dnevnoj, ocepili ''Marisol'' do kraja, ali te ipak primećuju:)
- Ko zna da li ćemo sutra da crknemo, a ti ni da nam se javiš! A kakvo si dete bio! Pa sećam se, svim starijim si se javlj...........
