...(da će umreti)- Jedna od izlizanih fraza kada se pominje preminula osoba. Neizbežna rečenica na sahranama, saučešćima, četresnicama... Toliko popularna da je postala uvod u svaki razgovor koji se vodi u kapeli, ili kući preminule osobe.
Takođe je važno napomenuti da je upokojeni prorok imao oko osamdeset godina i istoriju bolesti veću od istorije Mezopotamije.
Jun, 2010
Unuk, dečko od dvajesikusur godina ,veseljak, avanturista ulazi u sobu kod osamdesetogodisnjeg dede.
Unuk: Deda, osvojio sam nagradu preko radija! Dve avionske karte do Afrike, trodnevni safari, potom prelazak čamcima do Garmišpartenkirhena, gde nas vodič ostavlja u planinskim vrletima na kojima se temperatura spušta i do -300 stepeni, tri noći sa grupom, među kojima će biti i serijski ubica, a potom se skijama spuštamo do druge strane planine gde će nas čekati vodič i helikopter za Srbiju. Ha? Šta kažeš? Idemo li?
Deda(vadi sondu iz grla, zakašlje se): Neka sine, idi ti sa nekim drugim, ne morem ja didem.
Februar, 2011
Sahrana.
Baba1: Ode Milun, a ne bi mu vreme...:kukumenemajkomoja:
Baba2: A moja Rado, on je tačno osetio onomad da će dumre...čim on ne htede dide nonaj sarafari...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.