Za razliku od ogovaranja (koji je u većini slučajeva benigno, podjednako prisutno i kod muškaraca i žena, i uvek podiže raspoloženje), abrovanje je maliciozna karakteristika perverznih muškaraca i neizživljenih žena koje, neslušajući jedna drugu, i ne misleći ni našta na svetu do na prvu reč koju će izovoriti, čereče pred sobom neku treću osobu, koja im je, eto, došla pod jezik. Taj razgovor se kreće na veoma niskom planu kovanja tračeva, suludih nerazumevanja, prozirnih aluzija i ostataka neizživljene erotike.
Prvo dođe ogovaranje, bezumno, histerično, opšte i neprestano ogovaranje, u kome ima u podjednakim dozama: zlobe, zavisti, računa, a naročito NEZNANJA! Žrtva, u zavisnosti od svog temperamenta, se brani hladnokrvno ili ogorčeno, ali hajka ne jenjava, sve dok se gonjeni, pre ili posle ne zamori, ili nekim svojim nepromišljenim postupkom ne potvrdi tačnost bar jednog od hiljadu grehova koji mu se pripisuju.
Tada dolazi prljanje, pa sumnjičenje, pa sud, pa osuda, a zatim uklanjanje, i, ubrzo potpun zaborav.
Posle toga se ceo ogovaračko-ubilački arsenal okreće prema novoj žrtvi, i to tako kao da je ona prva i poslednja.
