Ae, pa javi se nekad

"Jooj, oNAKAV čovek, a kol'ko juče baš ga gledam, pa mi se i urumenio, ma, PUCA od zdravlja!"

Puca od zdravlja jer tebi puca kurac kako je njemu u stvari.

I onda ga nema. Otišao je. A ti si još tu i njuškaš okolo po kontejnerima, psuješ na crvenom, vijaš bolji kurs u menjačnici. Jeste, zapitaš se i ima li ko tebe iskreno da oplače, koliko sutra, kad pođeš istim putem; ali sujetu na stranu...zapitaš se i te kako i imaš li sām za kime da žališ, i zna li on to.

Tada, sine ti: imaš. Ali i njemu kažeš "Ae, pa javi se nekad", a zbog čega...zbog svinjokolja, ili što te je prejebao 200 kinti kad su se okretale ture? Ali, ne lezi vraže...tada shvataš da je tek pučina maglovita to kada si poslednji put zagrlio svog oca/svog brata/svoje dete, tek onako... Zato što ga voliš.

Moj brat je pre 2 dana mogao izgubiti život. Moj saborac i brat, u pravom smislu reči. Ta vest do mene u udaljenoj galaksiji stiže danima kasnije, kada je njemu srce uveliko proradilo. A meni ostaje da se pitam koji bih ja bolji kurs u menjačnici uhvatio da je on otišao, i da nije znao; da nema alternative? Ko će sve otići odavde ne znajući da ga volimo? Koliko puta se i sām osetiš usamljeno, samo jer je neko možda...zaboravio da ti kaže da te voli? Samo to? Pa zar u tome leži tajna, majku mu?! Pih, pa to ni 50 evra ne košta... Nik'i problem. Pa opet, svi se mi "javljamo" jedni drugima.

Kao što ti ne znaš da si voljen samo zbog toga što si u istom navijačkom klubu sa nekim, ili zato što te je pozvao na slavu (pa 97% neoženjenih muškaraca širom planete eskalaciju usamljenosti doživljava, verovali ili ne - prvog trenutka po završetku seksa), tako ne zna ni on. A sutra možda bude kasno...

Samo jedna stvar neka nam je na umu:

javimo se mi prvi.