Ajde još po jednu

Још памтим неке догодовштине кад смо кренули на по једно пиво, а уствари то је испало много више пива. Код нас се у то време највише пило испред продавница, то је увек било право уживање пити пиво испред продавнице. И обавезно се пиво пило из флаше, јел како је мој друг Бранко причао кад га сипаш у чашу оно изгуби горчину. Како би испили то једно пиво, само се чекало ко ће први да каже ајмо још по једно и наравно сви су пристајали. После другог пива све друкчије изгледа, расположење међу друштвом одједном скочи и ту почињу разне приче из живота. Колико сам ја пива попио јуче на слави, док ће други са каквом сам се ја малом јуче дописивао и све тако у круг. Често су ту пили и други људи, нисмо ми били једини и увек су нас чашћавали пивом. Умело се ту и да се запева, јел увек је ту међу друштвом било другара који су лепо певушили. Песме које су се тада певале биле су старе народне песме " Кад уморан будем пао, Вила Бана са планине звала, Погледај ме мала моја" да не набрајам више. После нико није ни викао ајде још по једно пиво, него би само неко донео пиво из продавнице и ставио на сто.

Поука: Никада немојте да схватите озбиљно неког ако каже ајдемо на по једно пиво, јел то увек испадне много више.