Opaska upućena 2 ili više sagovornika, kad njihov međusobni razgovor kumulira svađom oko teme koja je potpuno besmislena i nevažna. Obično se izgovara ironičnim tonom, kako bi društvo o'ladilo.
Šomi: Jao, šta mi se pre neko veče desilo, užas...
Marko: Šta, ae pričaj
Šomi: Idemo Peca i ja pre neko veče sa žurke, mrkli mrak, na ulici ni žive duše. Kad, na 20 metara od nas vidim onog mog jezivog komšiju sa 7 sprata koji retko izlazi i jedva da komunicira sa ljudima. Kako nam se približava, kreću meni po glavi da se vrte svi horori koje sam odgledao do sad. Prolazi on pored nas, ovaj Peca, idiot, drobi li drobi, kako čovek može toliko da priča posle onol'ko piva i 2 peglanja ja stvarno ne znam. Ja se nekako javljam, komšija promrmlja nešto u bradu i nastavi dalje. Sva sreća ostadosmo živi.
Marko(kroz smeh): Šteta, a baš mi se jelo žito.
Šomi: Ma zezaj se ti samo.
Dolazi Peca
Peca: Ej, 'de ste.
Šomi: Ćao, evo pričam Šomiju našu dogodovštinu od četvrtka.
Peca: Jao, znam onaj Ciga ne da je izgledao jezivo, nego strašno
Šomi: Šta pričaš, bre, kakav Ciga, to je bio onaj moj komšija.
Peca:Ne, nije, video sam bio je Ciga, još je terao one kartone .
Šomi: Brate, ti si izgleda bio pijaniji nego što sam mislio.
Peca: Znam šta sam video, a video sam Cigu.
Šomi: E stvarno se nekad zapitam dal' si ti normalan.
Peca: Sine, 'nači video sam šta sam video.
Šomi: Da, onako pijan k'o majka si mogao da vidiš i golu Kristinu Hendriks.
Marko: Ae, molim vas sad se lepo pobijte, stvarno bi želeo ono žito.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.