Fraza koja se primenjuje već vekovima kao lajtmotiv jedne tradicionalne, porodične konkretno, zatupljenosti koja stvara takvu vrstu iritantne ograničenosti gde se dolazi do situacija da se pristalice ovakvih izgovora kažnjavaju zakonom.
No, ako se uđe u srž te konstrukcije uvek trpe novi naraštaji koji nemaju izbora da biraju, jer im je već budućnost predviđena. Iako će oni to odraditi na pravi način i napredovati ipak će uvek tapkati u mestu, jer jednostavno gubitak svoje volje ograničava prostor kordinacije i zato postaju trkači olovnih nogu. Promene i novi koraci su drastični ako se krećeš u korak sa ''nadređenim'' , zato je prihvatanje sudbine najbolje rešenje.
Pojedinci se trgnu i nekako sve prevaziđu, a oni koji se ne pronađu završavaju svoju priču kao u filmu ''Društvo mrtvih pesnika'' ili postanu alkosi ili polude.
Izraz je univerzalan i može se primeniti za bilo koju granu društva, ali najviše se pominje u lekarskim krugovima.
A: Sada su mi javili žena mi je rodila sina, častim sve, ima da bude kao otac.
B: Što tako? Čekaj da odraste možda bude za nešto drugo.
A: Ima da bude što sam ja i tačka.
V: Čestitam gospodine. Šta će to vaš sin biti, ako nije tajna?
A: Nije, biće govno. Ako sam ja govno i sin ima da mi bude govno.
