Ako sam ja govno i sin ima da mi bude govno

Фраза која се примењује већ вековима као лајтмотив једне традиционалне, породичне конкретно, затупљености која ствара такву врсту иритантне ограничености где се долази до ситуација да се присталице оваквих изговора кажњавају законом.
Но, ако се уђе у срж те конструкције увек трпе нови нараштаји који немају избора да бирају, јер им је већ будућност предвиђена. Иако ће они то одрадити на прави начин и напредовати ипак ће увек тапкати у месту, јер једноставно губитак своје воље ограничава простор кординације и зато постају тркачи оловних ногу. Промене и нови кораци су драстични ако се крећеш у корак са ''надређеним'' , зато је прихватање судбине најбоље решење.
Појединци се тргну и некако све превазиђу, а они који се не пронађу завршавају своју причу као у филму ''Друштво мртвих песника'' или постану алкоси или полуде.
Израз је универзалан и може се применити за било коју грану друштва, али највише се помиње у лекарским круговима.