Filozofija koju finansijski potkovana rulja primenjuje u (ne)vaspitavanju svog jedinca. Popularna fora među onim arbajterima koji su se gradeći kućice i brišući izbljuvke švapskim penzionerima uzdigli iz bede do gazdi sa trospratnicom u selendri.
Da se muško ne muči, jer zašto bi se kuvao i znojio na suncu kad su matori već obezbedili kapital. Ako mu se digne boban da okine par akorda, kupiće tata "Džeksona". Kad kure postane punoletno i položi, deda će odrešiti kesu za neku dobru igračku pa će cice da se ređaju jedna preko druge, kad će ako neće sad. Imaće sve. Neće naslednik da fizikališe, ima da uživa jer zdrav, neistrošen čovek treba da nosi to cenjeno prezime.
On uživa i puca mu za sve dok rasipa tu krvavu kintu. Ćale ponosan jer mali ume živi, a ne muči se. I ne treba, drugi su se mučili za njega i zato neka uživa, nek' troši dok ima, a onda kad rulet, kurve i luksuz odnesu svoj deo, ti čupaj kosu jer si stvorio jebenog društvenog parazita, nesposobnog za samostalan život i bez ideje kako se zarađuje beli dinar.
- Gde si bre, Slavoljube, šta ima? Kako ti je sin?
- Evo, radi se. Sin je dobro, studira arhitekturu, očistio treću godinu pa planira da ode kod tetke u Holandiju preko leta malo da radi, da ima za sebe za trošak. Kako su tvoji?
- Dobro su svi. Ćale i keva u penziji, žena i ja radimo. Ovaj mali se maje tu i tamo, batalio školu, ali ne teram ga da radi, neka uživa dok može. Znaš kako je to kasnije kad dođu žena i deca na red. Ako smo mi morali da radimo i mučili se, on ne mora.
