Ako smo se mi mučili, ti ne moraš

Филозофија коју финансијски поткована руља примењује у (не)васпитавању свог јединца. Популарна фора међу оним арбајтерима који су се градећи кућице и бришући избљувке швапским пензионерима уздигли из беде до газди са троспратницом у селендри.

Да се мушко не мучи, јер зашто би се кувао и знојио на сунцу кад су матори већ обезбедили капитал. Ако му се дигне бобан да окине пар акорда, купиће тата "Џексона". Кад куре постане пунолетно и положи, деда ће одрешити кесу за неку добру играчку па ће цице да се ређају једна преко друге, кад ће ако неће сад. Имаће све. Неће наследник да физикалише, има да ужива јер здрав, неистрошен човек треба да носи то цењено презиме.

Он ужива и пуца му за све док расипа ту крваву кинту. Ћале поносан јер мали уме живи, а не мучи се. И не треба, други су се мучили за њега и зато нека ужива, нек' троши док има, а онда кад рулет, курве и луксуз однесу свој део, ти чупај косу јер си створио јебеног друштвеног паразита, неспособног за самосталан живот и без идеје како се зарађује бели динар.