Рећи овако нешто је тотална глупост. Ако смеш да се некако изразиш, онда се и изразиш баш тако, а ако не смеш, онда јебено ћутиш.
- Ако смем да се тако изразим, мислим да уствари ни...
- Смеш.
- А?
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
To su dve proste rečenice, a ne sintagma.:)
Anyway, +
Koје су тачно две реченице? Хајде напиши тачно које су две реченице.
Значи напиши прву реченицу, па испод напиши другу реченицу.
Ај за сваки случај сам је преформулисао. Нема везе :)
Ако смем - 1
да се тако изразим - 2, зависна, изрична (ваљда, зарђала ми је мало граматика)
:)
Па јел није све ово заправо једна зависна реченица:
"Ако смем да се тако изразим, ноге ти се мало осећају."
Значи, не само овај део "Ако смем" (кондиционал, услов),
већ и цела реченица (Ако "А", онда "Б").
'бем ли га... :)
Чим имаш глагол у личном глаголском облику, а то је у оба случаја овде презент, онда он врши функцију предиката, и то је онда засебна реченица. Глагол "смети" је фазални глагол, и треба му допуна која је овде у виду реченице.
Када би било нпр.
Ако се смем тако изразити/Ако се могу тако изразити... Онда је то једна реченица са сложеним глаголским предикатом. :)
Можда се и варам, али ја мислим да је то било тако. Небитно у сваком случају. :)